ДА ЛИ ЛИБЕРАЛНИ МОДЕЛ ЛИЧНОГ СТЕЧАЈА МОЖЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ПУТОКАЗ КА ПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ ИСТОГ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ?

Sažetak

Незапосленост, слаба потрошачка моћ, немогућност редовног сервисирања кредитних обавеза (проблематични кредити) и измиривања  осталих финансијских обавеза,  могу представљати факторе које физичко лице – потрошача воде ка инсолвентности. Институт који пружа могућност да се физичко лице – потрошач ослободи дугова без западања у инсолвентност по цену да његова имовина буде предмет извршења је институт личног стечаја. Један од модалитета личног стечаја које треба узети у разматрање приликом будућег нормирања је либерални моде личног стечаја. Либерални модел личног стечаја карактерише отворен приступ који у крајњем исходу води ка потпуном ослобађању – разрешењу од дуга. Ослобађање од дуга есенцијално је обележје овог модела који почива на идеји о пружању шансе за нов финансијски почетак (fresh start), чиме се у први план поставља интерес дужника – потрошача, а ризик се пребацује на повериоца. Правни системи Републике Србије и Републике Српске не познају институт личног стечаја. Правно нормирање института личног стечаја представља изазов за законодавство Републике Србије и Републике Српске, а то посебно из разлога јер није познат судској и правној пракси, док је на правно теоретском нивоу недовољно разматран. Из наведних разлога аутори ће у раду указати на предности и недостатке либералног модела, односно зашто би требало узети у разматрање овај модел приликом потенцијалне правне регулативе института личног стечаја. Аутори на овај начин покушавају да отворе врата правне дисуксије о неопходности поводом законске регулативе института личног стечаја у Републици Србији и Републици Српској.