О ОПОЗИВУ НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ И ГРАДОНАЧЕЛНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

  • Goran Markovic Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu
DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfn0-46291
Ključne reči: Опозив, Начелник општине, Градоначелник, Изборни закон, Скупштина општине/града, Локална самоуправа

Sažetak


Аутор анализира институт опозива начелника општине и градоначелника у правном систему Републике Српске. Сврха рада је критичко сагледавање законских одредаба два закона – Изборног закона Републике Српске (којим се скоро у цијелости уређује ова материја) и Закона о локалној самоуправи Републике Српске. Аутор сматра да институт опозива има озбиљан демократски потенцијал јер је инструмент политичке контроле начелника општине/градоначелника од стране грађана. Начелник/градоначелник има значајна овлашћења јер је носилац цјелокупне извршне власти, коју не дијели са колегијалним органом. Осим тога, грађани га бирају релативном већином, на једнокружним изборима, а исто лице може бити бирано на ову функцију више пута узастопно. Скупштина општине односно града ограничава начелника односно градоначелника у вршењу извршне функције, али су могућности тог ограничавања скучене и махом се односе на случајеве кохабитације. У сваком случају, скупштина не може разријешити начелника/градоначелника, већ само може покренути поступак опозива. Међутим, законске одредбе ограничавају демократски потенцијал опозива јер не подстичу грађане да користе овај инструмент политичке контроле. Иако 10% грађана уписаних у бирачки списак може иницирати покретање поступка опозива, поступак не мора бити покренут, јер одлуку треба да донесе скупштина општине/града. Ово рјешење није одговарајуће и требало би прописати да скупштина може донијети одлуку о покретању поступка опозива ако то захтијева између десет и 15% грађана, а да ту одлуку мора донијети ако поступак опозива иницира 15% и више грађана. Изборни закон Републике Српске садржи релативно велики број разлога за покретање поступка опозива, али они се углавном односе на случајеве када начелник/градоначелник не врши своје надлежности, не спроводи одлуке чије извршавање му је стављено у задатак или наноси штету општини/граду својим радом. Нема изричите одредбе по којој поступак опозива може бити инициран и када грађани или скупштина нису задовољни политиком начелника/градоначелника, што би требало да буде случај. Поступак опозива спроводи комисија коју именује скупштина општине/града. Одредбе о њеном саставу су штуре и нема никаквих ограничења да већина у скупштини општине/града именује чланове који ће бити њени политички истомишљеници. Комисија треба да стручна а скупштинска већина и мањина треба да имају једнака права приликом именовања њених чланова, како би изгледи за контролом законитости поступка опозива били што већи. Изборни закон Републике Српске не садржи задовољавајуће одредбе о заштити права грађана и политичких субјеката у поступку опозива, те треба напоменути да је ова тема релативно нерегулисана или недовољно уређена. Коначно, Закон о локалној самоуправи Републике Српске штити локалну скупштину која покреће неуспјешну процедуру опозива јер не постоји законска гаранција да ће таква локална скупштина бити распуштена. Законом о локалној самоуправи треба прописати да ће скупштина општине/града бити распуштена уколико начелник општине/градоначелник не буде опозван.

Reference



  1. Bouvier, Jacques, „Local Government in Belgium”, Moreno, Angel-Manuel (ed.), Local government in the Member States of the European Union: a comparative legal perspective, National Institution of Public Administration, Madrid 2012;

  2. Marković, Goran, Ustavni lavirint. Aporije ustavnog sistema Bosne i Hercegovine, Službeni glasnik, Beograd 2021;

  3. Moreno, Angel-Manuel (ed.), Local government in the Member States of the European Union: a comparative legal perspective, National Institution of Public Administration, Madrid 2012;

  4. Schefold, Dian, „Local Government in Germany“,Moreno, Angel-Manuel (ed.), Local government in the Member States of the European Union: a comparative legal perspective, National Institution of Public Administration, Madrid 2012;

  5. Serdult, Uwe, Welp, Yanina, „The Levelling Up of a Political Institution: Perspectives on the Recall Referendum“,Ruth, Saskia P., Welp, Yanina, Whitehead, Laurence (eds.), Let the People Rule? Direct Democracy in the Twenty-First Century, ECPR Press, Colchester 2017;

  6. Stanković, Marko, Lokalna samouprava u Srbiji. Prošlost, sadašnjost, budućnost, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2015;

  7. Welp, Yanina, „Recall referendum around the world: origins, institutional designs and current debates“, Morel, Laurence, Qvortrup, Matt (eds.), The Routledge Handbook to Referendums and Direct Democracy, Routledge 2018;


8.     Election Law of Bosnia and Herzegovina, Official Gazette of Bosnia and Herzegovina, No. 23/2001, 7/2002, 9/2002, 20/2002, 25/2002 - ispr., 4/2004, 20/2004, 25/2005, 77/2005, 11/2006, 24/2006, 33/2008, 37/2008, 32/2010, 48/2011 - odluka US, 63/2011 - odluka US, 18/2013, 7/2014, 31/2016, 54/2017 - odluka US, 41/2020, 38/2022, 51/2022 i 67/2022;



  1. Election Law of the Republika Srpska, Official Gazette of the Republika Srpska, No. 34/02, 24/04, 101/04 – an. law, 19/05, 24/12, 94/12 – CCBH decision, 109/12, 45/18, 18/20;

  2. European Commission for Democracy Through Law, Report on the Recall of Mayors and Local Elected Representatives, CDL-AD(2019)011rev, https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2019)011rev-e;

  3. Law on Local and Regional Self-government, Official Gazette of the Republic of Croatia, No. 33/01, 60/01, 129/05, 109/07, 125/08, 36/09, 36/09, 150/11, 144/12, 19/13, 137/15, 123/17, 98/19, 144/20;

  4. Law on Local Self-government of the Republika Srpska, Official Gazette of the Republika Srpska, No. 97/16, 36/19, 61/21;

  5. Rulebook on the Enforcement of the Procedure of Recall of Mayor, Official Gazette of the Republika Srpska, No. 63/22;

  6. Structure and Operation Report of Local and Regional Democracy, Council of Europe, 2014, https://rm.coe.int/16807471c6;

  7. Постановление Конституционного Суда Российской Федерации от 2 апреля 2002 года № 7-П “По делу о проверке конституционности отдельных положений Закона Красноярского края “О порядке отзыва депутата представительного органа местного самоуправления” и Закона Именем Российской Федерации, http://cikrf.ru/law/decree_of_court/pes_7p_02.html.

Objavljeno
2023/12/09
Broj časopisa
Br. 99 (2023): Зборник радова Правног факултета у Нишу
Rubrika
Pregledni članak