КРИПТО КАО ПРЕДМЕТ УГОВОРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ ПРЕМА УРЕДБИ О ТРЖИШТИМА КРИПТОИМОВИНЕ (MICA) И ЗАКОНУ О ДИГИТАЛНОЈ ИМОВИНИ

Sažetak

Анализа почиње разматрањем еволуције од криптовалуте до крипто-добра, са посебним освртом на дефиниције и термине у контексту приватноправног промета. Затим се фокусира на одређивање уговорних страна према Закону о дигиталној имовини и Уредби о тржиштима криптоимовине, где се криптоимовина претежно третира као инвестиционо добро. Посебна пажња посвећена је токенима е-новца у контексту новчаних обавеза, као и токенима које прописи још увек нису обухватили (NFT). Додатно, рад се бави уговарањем крипто услуга, истражујући како се уговорни односи формирају и регулишу. Разматра се и правни промет на основу уговора унутар blockchain окружења, као и токенизација, када се не-крипто нађе на мрежи. Указано је на низ недостатака ЗДИ. Рад проблематизује терминологију, наводећи да је израз “дигитална имовина” из ЗДИ неадекватан, те предлаже термин “крипто добро”, дефинисан кроз два кључна елемента: приватну природу добра и употребу криптографије у оквиру DLT технологије. Одређене су врсте обавеза с обзиром на природу токена. Аутор укршта општу теорију уговорног права и конкретне именоване уговоре када чинидба уговарача гласи на крипто.