ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ СМРТИ ЗАПОСЛЕНОГ
Sažetak
Радни однос је правни однос, који као и сваки други правни однос, престаје да производи своје правне последице у случају престанка постојања неке од уговорних страна. Уговор о раду не производи правне последице уколико дође до престанка послодавца, стечајем или ликвидацијом али и у случају смрти запосленог.
Смрћу физичког лица, престају права и обавезе које је оно имало и преносе се на његове наследнике. Међутим, нису сва права физичког лица наследива, већ само она која имају имовинскоправни карактер, док се не наслеђују она која су била везана за личност преминулог.
У случају смрти запосленог, поставља се питање, која права која је запослени имао могу да се наслеђују, а која не, односно која су имовинскоправне природе, а која су везана за личност запосленог и самим тим се не могу ни наслеђивати.
Смрт запосленог доводи до престанка радног односа, независно од воље послодавца, тј. „по сили закона“, али по послодавца производи и друге последице, с обзиром на то да он има одређене финансијске обавезе према породици преминулог запосленог, а такође и према преминулом запосленом, јер је у обавези да исплати сва примања која је запослени остварио до своје смрти. Након покретања оставинског поступка, новчани износи које је послодавац уплатио на рачун преминулог запосленог, улазе у оставинску масу и постају предмет наслеђивања.
Чланови породице, права која имају према послодавцу по основу смрти запосленог, остварују директно код послодавца. Под овим правима подразумевамо накнаду трошкова погребних услуга и евентуално право на солидарну помоћ, ако је оно предвиђено општим актом послодавца или уговором о раду, с обзиром на то да исто није установљено Законом о раду. Као једно од отворених питања појављује се код од чланова породице може потраживати права од послодавца, односно да ли они захтев за остваривање права подносе појединачно или заједнички.
Такође, уколико је смрт запосленог наступила као последица повреде на раду или професионалне болести, чланови породице преминулог запосленог имали би право да од послодавца потражују накнаду штете.
Закон о раду, не уређује детаљно последице које наступају у случају смрти запосленог, осим права на накнаду трошкова погребних услуга које имају чланови породице преминулог. Међутим, посебним колективним уговорима, права чланова породице су знатно прецизније уређена.
За решавање других отворених питања, која су у вези са последицама које наступају у случају смрти запосленог, потребно је применити правила наследног права, с обзиром на то да се у овом случају ради о граничној области између наследног и радног права.
Reference
• Clyde & Co LLP. (2017). An international guide to employment law across 28 countries. London;
• J. Rubery, D. Grimshaw, P. Méhaut, C. Weinkopf, (2022). Dualisation and part-time work in France, Germany and the UK: Accounting for within and between country differences in precarious work. European Journal of Industrial Relations. https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/09596801221120468;
• Potočnjak, Ž. Gotovac, V. (2009). Rad i pravni oblici rada u Republici Hrvatskoj. U Franičević, V. Puljiz, V. (ur.). Rad u Hrvatskoj: Pred izazovima budućnosti. Zagreb: Centar za demokraciju i pravo Miko Tripalo, Pravni fakultet Sveučilišta. 277-301;
• Брковић, Р. Урдаревић, Б. (2023). Радно право са елементима социјалног права. Београд: ЈП „Службени гласник“;
• Драгићевић, М. (2023). Радноправне последице смрти и губитка пословне способности послодавца са својством физичког лица. Зборник Радова Правног Факултета у Нишу. Број 62(99). 119-142;
• Мрвић Петровић, Н. Петровић, З. (2021). Накнада штете у облику ренте због телесне повреде или смрти. Београд. Институт за упоредно право;
• Планојевић, Н. (2022). Регулатива погребних услуга опремања, транспорта, чувања и укопа посмртних остатака. у Вујисич, Д. (ур.). Садашњост и будућност услужног права. Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу;
• Филиповић, А. Филиповић, Д. (2019). Наслеђивање накнаде нематеријалне и материјалне штете и одговорност наследника за обавезе оставиоца у српском праву – У сусрет Грађанском законику Републике Србије – Да ли је решење предвиђено у члану 197 и 204 Закона о облигационим односима добро?. Право – теорија и пракса. Број 01-03/2019. 42-84;
• Устав Републике Србије, „Сл.г ласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021;
• Закон о раду, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење;
• Закон о наслеђивању, „Сл. гласник РС“, бр. 46/95, 101/2003 - одлука УСРС и 6/2015;
• Закон о облигационим односима, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 - Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 18/2020;
• Закон о порезу на доходак грађана, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, … 6/2024 - усклађени дин. изн.)
• Посебан колективни уговор за предшколске установе чији је оснивач град Београд, „Сл. гласник РС“, бр. 48/2023;
• Посебан колективни уговор за државне органе, „Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 44/2023;
• Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе, „Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023;
• Закон о раду, „Сл. лист ЦГ“, бр. 74/2019 и 8/2021;
• Закон за работните односи „Службен весник на Република Македонија“, бр. 62/2005…бр. 111/2023;
• Zakon o radu, „Narodne novine“, br. 93/14, 127/17, 98/19, 151/22, 46/23. i 64/23;
• Zakon o porezu na dohodak, „Narodne novine“, br. 115/16, 106/18, 121/19, 32/20, 138/20, 151/22. i 114/23.
• Pravilnik o porezu na dohodak, „Narodne novine“, br. br. 10/17, 128/17, 106/18, 1/19, 80/19, 1/20, 74/20, 1/21, 102/22, 112/22, 156/22, 1/23. i 143/2023;
• Општи колективни уговор, „Сл. лист ЦГ“, бр. 150/22;
• https://www.mlsp.government.bg/uploads/37/politiki/trud/zakonodatelstvo/eng/labour-code.pdf, приступљено 30.07.2024. године.