НЕУТРАЛНОСТ КАО СУДИЈСКА ВРЛИНА: СУШТИНА, ЗНАЧАЈ И СРОДНИ ПОЈМОВИ
Sažetak
Обично се као кључно својство судова и судија истиче њихова независност. Прецизније, независност суда се тиче његове одвојености од других грана (функција) државне власти које немају наредбодавна нити надзорна овлашћења према судовима, док се независност судије тиче непостојања утицаја на њега од стране других (нарочито државних) субјекта у погледу вођења и исхода поступка. Осим тога, значајно је да су судије непристрасне, тј. да према учесницима у судском поступку поступају без предрасуда. Другим речима, судија мора да учеснике у поступку (нпр. тужиоца и туженог) третира равноправно тј. не сме да буде наклоњен било коме од њих.
Не умањујући значај независности и непристрасности судија, сматрамо да је једнако вредно и анализирање неутралности судије, тј. односа судије према важећем праву. Кад судија правно расуђује, дужан је да важеће право посматра као искључујући разлог за одлучивање и образлагање одлуке тј. улога судије није да оцењује супстантивну ваљаност важећег права, него да га примењује. Речју, није на судији да исправља супстантивне грешке законодавца или другог правотворца.
Уколико судија евалуира важеће право и одступа од њега услед својих супстантивних ставова (нпр. моралних), тад не може да се говори о правном расуђивању. То не значи да судија треба да игнорише вредности које су садржане у важећем праву, него да судија не сме да у право имплементиране вредносне ставове правотворца замењује својим вредносним системом, будући да је судијска дужност решавање спорова с правне тачке гледишта.
Reference
Aristotel. (1988). Nikomahova etika. Zagreb: Globus.
Бадо, А. (2014). Избор судија – непристрасност и политика – компаративна анализа. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 1(48). 277–315.
Celano, B. (2012). Normative Legal Positivism, Neutrality, and the Rule of Law. In Beltran, J. F., Moreso, J. J., Papayannis, D. M. (Eds.). Neutrality and Theory of Law. Dordrecht: Springer. 175-202.
Coman, R. (2014). Quo Vadis Judicial Reforms? The Quest for Judicial Independence in Central and Eastern Europe. Europe-Asia Studies. 6(66). 892-924.
Haltom, W., Silverstein, M. (1987). The Scholarly Tradition Revisited: Alexander Bickel, Herbert Wechsler, and the Legitimacy of Judicial Review. Constitutional Commentary. 4(25). 25-42.
Marković, G. (2021). Election of Judges: are We Ready to Question the Dogmma? In Stjepanović, S., Lukić, Radomir V. and Ćeranić, D. (Eds.). Collection of Papers „Challenges to the Legal System“. East Sarajevo: Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu. 84-114.
Mudrecki, A. (2017). Judicial impartiality and independence in the documents of the Council of Europe. In Wojciechowski, B., Bekrycht, T. and Cern, Katarina M. (Eds.). Jurisprudencija. Łódź: Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego. 157-171.
Novaković, M. (2020). Pravo na nezavisan i nepristrasan sud u građanskom postupku i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Evropsko zakonodavstvo. (72). 51–79.
Papayanis, D. M. (2016). Independence, impartiality and neutrality in legal adjudication. Revus. (28). 1-59.
Platon. (2002). Država. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
Радбрух, Г. (2016). Филозофија права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Raz, J. (1979). The Authority of Law: Essays on Law and Morality. Oxford: Oxford University Press.
Scalia, A. (1997). A Matter of Interpretation. Princeton: Princeton University Press.
Schauer, F. (2002). Neutrality and Judicial Review. Law and Philosophy. 3-4(22). 217-240.
Флајнер, Томас. (2009). Независност судства. Анали Правног факултета у Београду. 4(57). 93–120.
Харт, Херберт. (2013). Појам права. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Waluchow, W. (2012). Normative Legal Positivism, Neutrality, and the Rule of Law. In Beltran, J. F., Moreso, J. J., Papayannis, D. M. (Eds.). Neutrality and Theory of Law. Dordrecht: Springer. 203-224.
Wechsler, H. (1959). Toward Neutral Principles of Constitutional Law. Harvard Law Review. 1(73). 1-35.
Судске одлуке и остали акти
Апелациони суд Сједињених Држава за десети округ. A.M. v. Holmes (2016). https://casetext.com/case/am-v-holmes/.
Bureau of the Consultative Council of European Judges (CCJE). (2018). Report on judicial independence and impartiality in the Council of Europe member States in 2017.
Високи суд правде. R. v Sussex Justices, ex parte McCarthy (1924). https://www.iclr.co.uk/wp-content/uploads/media/vote/1915-1945/McCarthy_kb1924-1-256.pdf.
Врховни суд Израела. Dweikat et al. v. State (1979). https://versa.cardozo.yu.edu/sites/default/files/upload/opinions/Dweikat%20et%20al.%20v.%20State.pdf.
ECtHR. Bochan v. Ukraine (2007). https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-80455.
ECtHR. Campbell and Fell v. The United Kingdom (1984). https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57456.
ECtHR. Nicholas v. Cyprus (2018). https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-179878.
ECtHR. Parlov-Tkalčić v. Croatia (2009). https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-96426.
ECtHR. Pohoska v. Poland (2012). https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-108418.
Комитет министара Савета Европе. Recommendation No. R(94)12 of the Committee of Ministers to Member States on the Independence, Efficiency And Role Of Judges. https://www.barobirlik.org.tr/dosyalar/duyurular/hsykkanunteklifi/recR(94)12e.pdf.
Конгрес Уједињених нација. Основнa начела независности судства. Преузето: 20. 1. 2025. https://vss.sud.rs/storage/UN-osnovna-nacela-nezavisnosti-sudstva_0.pdf.
Одлука Савезног уставног суда Немачке. 2 BvE 2/08. https://www.bundesverfassungsgericht.de/SharedDocs/Entscheidungen/DE/2009/06/es20090630_2bve000208.html.
Одлука Уставног суда Италије 10/2015. https://www.cortecostituzionale.it/stampaPronunciaServlet?anno=2015&numero=10&tipoView=P&tipoVisualizzazione=O.
Одлука Уставног суда Србије Уж-635/2009. https://www.ustavni.sud.rs/sudska-praksa/baza-sudske-prakse/pregled-dokumenta?PredmetId=342.