УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ

Sara Mitić

doi:10.5937/zrpfn0-62802

Sara Mitić docent, Pravfni fakultet Univerziteta u Nišu https://orcid.org/0000-0003-2707-7190

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfn0-62802

Ključne reči: уговор о купопродаји, српско средњовековно право, историја права, византијско право, Теодор Тарановски, Александар Соловјев

Sažetak

Овај рад пружа свеобухватну анализу уговора о купопродаји у српском средњовековном праву, засновану на широком корпусу правних, дипломатских и обичајноправних извора. Полазећи од дела Теодора Тарановског и Александра Соловјева, истраживање разматра на који је начин уговор о купопродаји функционисао као централни институт приватног права у време Немањића. Иако је средњовековно српско законодавство претежно регулисало јавноправне односе, бројне одредбе Душановог законика, владарске повеље, трговачки уговори са Дубровником и сачуване приватне исправе — пре свега Призренска тапија из XIV века — сведоче о развијеном систему облигационих односа. Рад објашњава битне елементе уговора о купопродаји, права и обавезе уговорних страна и додатне споразуме. Значајна тематска целина рада односи се на утицај византијског права — нарочито Еклоге, Синтагме Матије Властара и Јустинијановог законодавства — на српску средњовековну правну праксу. Иако научници заступају различите ставове о обиму и хијерархији ових утицаја, анализа показује да се српско приватно право средњег века не може правилно разумети без његовог смештања у шири ромејско-византијски правни контекст. Призренска тапија, структурисана по византијским формуларима, представља кључан пример такве рецепције. Комбинујући анализу извора са методолошким принципима које заступа Тарановски — нарочито потребом компаративног приступа у историји права — рад показује да уговор о купопродаји у средњовековној Србији одражава спој домаћег обичајног права и спољних правних утицаја. У закључку се истиче да овај институт не само што осветљава практично функционисање приватног права у средњовековној Србији, већ доприноси и дубљем разумевању шире правне културе и њеног места у европским правним развојима средњег века.

Reference

Аврамовић, С. и Станимировић, В. (2007). Упоредна правна традиција. Београд: Гласник XXXV.
Келзен, Х. (2010). Општа теорија права и државе. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Милојевић, М. (1871). Путопис III.
Новаковић, С. (2005). Законски споменици српских држава. Београд.
Pandelletti, G. (1877). Fontes iuris italici, V, I.
Павловић, М. (2005). Српска правна историја. Крагујевац.
Ранђеловић, Н. и Тодоровић Крстић, М. (2009). Одабрани извори из државноправне историје јужнословенских народа. Ниш.
Romac, A. (1983). Rječnik rimskog prava. Zagreb.
Соловјев, А. (1926). Одабрани споменици српског права (од XII до XIV). Београд.
Соловјев, А. (1927). Уговор о куповини и продаји у средњевековној Србији. Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXII, 429–448.
Соловјев, А. (1998). Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка. Београд.
Тарановски, Т. (1921). Задатак и метода историје права. Архив за правне и друштвене науке, коло 2, књ. XX, 1–16.
Тарановски, Т. (1930a). Стручни правни моменти у историји права. Архив за правне и друштвене науке, коло 2, књ. XXXVII, 249–263.
Тарановски, Т. (1930b). Фистел-де-Куланж у историографији српског права. Архив за правне и друштвене науке, коло 2, књ. XXXVIII, 241–244.
Тарановски, Т. (1996). Историја српског права у Немањићкој држави. Београд.