Зборник радова Правног факултета у Новом Саду је научни часопис који објављује до сада необјављене научне и стручне радове из подручја права и других сродних друштвених наука и тиме доприноси промоцији и развоју науке, струке, научноистраживачког рада и високошколског образовања.

Радови се предају посредством система за електронско уређивање часописа Асистент. Aутор у сваком тренутку може преко свог корисничког налога да прати све важне чињенице везане за процес уређивања, рецензије и објављивања свог рада. Систем је оперативан на српском и енглеском језику.

Асистенту се приступа преко следећег линка: http://aseestant.ceon.rs/index.php/zrpfns/login. 

Упутство за коришћење програма Асистент доступно је на следећем линку: ________

Анонимност рецензије

У поступку рецензирања примењује се метод двострано анонимног рецензирања радова. Аутору се не дају подаци о рецензентима, а рецензентима се не дају подаци о аутору.

Радови морају бити анонимни без икаквог означавања аутора у самом тексту рада.

Коауторски рад

У Зборнику радова се могу објављивати само радови написани од стране једног аутора.

Рад написан од стране више аутора (коауторски рад) може бити објављен изузетно на основу одобрења Уредништва, уколико постоје посебно оправдани разлози (пројектна обавеза која подразумева објављивање коауторског рада и сл.).

Редослед навођења аутора у коауторском раду одређују сами коаутори додавањем имена аутора у програму Асистент (никако у самом тексту рада!).

Наслов рада

Наслов би требало да што верније опише садржај чланка, коришћењем речи прикладних за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема у наслову, пожељно је да се наслову придода поднаслов.

Наслов рада предлаже аутор, али одлуку о формулацији наслова доноси главни уредник.                                

У чланку мора да постоји наслов на српском и енглеском језику, као и на трећем језику којим је евентуално написан текст рада.

Главни уредник је овлашћен да у договору са ауторима, а по сугестијама уредника рубрике, рецензента или лектора, изврши измене у тексту или у наслову рада.

Језик рада

Језик рада, у складу са уставом и законом, може бити српски језик, или неки од светских језика (енглески, француски, немачки, руски).

Тексту рукописа који се предаје Редакцији мора бити написан јасним језиком, у складу са граматичким и правописним правилима. Редакција има право да услови објављивање рада претходном лектуром текста, која подразумева језичку и стилску обраду текста, пажљиво читање и уклањање правописних и граматичких грешака, као и стилску обраду реченичних конструкција.

Због потребе да се обезбеди одређени проценат радова на страним језицима, главни уредник може условити прихватање рукописа преводом на неки од светских језика. У случају да је аутор сагласан, оставља му се рок да обезбеди адекватан превод.

Сажетак

Сажетак (апстракт) је кратак информативан приказ садржаја чланка који читаоцу омогућава да брзо и тачно оцени његову релевантност. Сажетак би требало да садржи термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака.

Саставни делови сажетка су циљ истраживања, методи, резултати и закључак, евентуално и друге неопходне елементе.

У чланку мора да постоји сажетак на српском и енглеском језику, као и на трећем језику којим је евентуално написан текст рада.

За сажетке на страним језицима мора се обезбедити квалификована лектура, односно граматичка и правописна исправност.

Кључне речи

Кључне речи су термини или синтагме које тематски, теоријски, методолошки, дисциплинарно, субдисциплинарно и на друге релевантне начине упућују на садржај чланка за потребе индексирања и претраживања. У принципу, треба их додељивати с ослонцем на неки међународни извор (попис, речник или тезаурус) који је најшире прихваћен или унутар дате научне области, као и на потребу очувања културне, научне и технолошке баштине Републике Србије.

Кључне речи дају се непосредно након сажетака и на језику сажетка.

Захвалница

Назив и број пројекта финансираних из буџета, односно назив програма у оквиру кога је чланак настао, као и назив научноистраживачке организације и министарства које је финансирало пројекат или програм, наводи се у посебној напомени на сталном месту, у фусноти која иде уз наслов рада.

Захвалнице могу да садрже и друге елементе.

Претходне верзије рада

Ако је чланак у претходној верзији био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба да буде наведен у посебној напомени, по правилу при дну прве стране чланка.

Навођење (цитирање) у тексту

Коришћени извори се наводе у фусноти, при дну стране у којој се налази коришћени део текста.

Формат исписа референци детаљно је описан у Правилима цитирања.

Листа референци

Листа референци представља посебан одељак на крају рада у коме се објављују сви коришћени извори. Одељак се може састојати из више делова, као што су библиографски извори (чланци, монографије и сл.), правни извори, интернет-извори, остали извори.

Референце се наводе на доследан начин, азбучним редом.

Референце се не преводе на језик рада. Наслови цитираних домаћих часописа дају се у оригиналном, пуном или скраћеном, али никако у преведеном облику.

Уредништво не може прихватити за објављивање рукопис у коме постоји нестандардно, непотпуно или недоследно навођење литературе.

Минималан број коришћених адекватних часописних референци је шест, од чега број референци иностраног порекла не сме бити мањи од три. 

Обим рада

Радови не би требало да буду обимнији од једног табака (16 страна А4, фонт Times New Roman 12, проред 1,5).

Ауторска права

Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и форматима, да се прерађује, мења и надограђује у било које сврхе, укључујући и комерцијалне, под условом да се на правилан начин цитирају његови првобитни аутори, постави линк ка оригиналној лиценци и назначи да ли је дело измењено. Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и његову DOI ознаку. У случају објављивања у електронској форми такође су дужни да поставе HTML линк ка чланку објављеним у Зборнику радова.

Обавезе аутора

Обавеза аутора је да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рада. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рада учествовала и друга лица која нису наведени као аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Попуњавањем онлајн формулара приликом предаје рукописа аутори гарантују да рад представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рада у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рад се искључује из даљег разматрања. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити објављен у Зборнику радова.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад, а посебно етичких стандарда које важе на Правном факултету у Новом Саду и Универзитету у Новом Саду.

Аутори сносе сву правну и моралну одговорност за садржај предатих радова и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у раду представљено.

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рада према важећем Упутству ауторима које издаје Уредништво Зборника радова. Предавањем рада Уредништву аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

Радови који не задовољавају прописане техничке стандарде (чак и када је садржај коректан) биће враћени ауторима уз напомену да рад могу поново да пошаљу само ако га ускладе са свим техничким стандардима.

Од аутора који и сами предају радове за публиковање у Зборнику радова очекује се да буду у другим приликама рецензенти уколико Уредништво то од њих затражи.