НАЧЕЛНА РАЗМАТРАЊА О ИСТИНИ – УОПШТЕ И У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Sažetak

У свом раду аутор се бави вечним питањем истине – уопште и у кривичном праву. У првом делу рада аутор говори о значају истине као такве, али и о месту и улози коју она заузима у данашњем времену. Потом прелази на разматрање идеје истине у старогрчкој филозофији и песничкој традицији, с обзиром на то да Стара Грчка представља колевку ове идеје. Овај део рада завршава анализом Аристотеловог схватања истине, са којим, по мишљењу аутора, започиње нова ера модерног поимања феномена истине.

У наредној целини свог научног рада аутор анализира мишљења истакнутих филозофа двадесетог века који су се бавили тзв. чињеничном истином, у коју убраја и истину до које се долази у кривичном праву. Потом разматра ово последње питање. Закључује да је највише до чега се може доћи у кривичном поступку – уверење, то јест веровање  да смо у поседу истине. А што се тиче достизање ''објективне'' истине, као безрезервне извесности о томе да је извршено кривично дело, као и свих појединости његовог извршења, аутор сматра да је то ''вечити'' али никада достижни идеал. На крају предлаже модалитет истине до које се у најбољем случају може доћи у кривичном праву и поступку.