СРЕДСТВА ТУМАЧЕЊА И ЊИХОВИ МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ

Sažetak

Члановима 31 и 32 Бечке конвенције о праву међународних уговора одређени су некаи аутентични и допунски начини тумачења међународних уговора. Током процеса кодификације у Комисији за међународно право одређивање тих начина није било предмет разлика између чланова Комисије или између држава, али одређивање реда приоритета међу њима јесте било.  На крају Комисија за међународно право је заузела став да сви аутентични начини треба да буду примењени и да ће њихова узајамна интеракција водити до правно релевантног тумачења. Данас међународна судска тела не следе овај став. Она бирају нека од расположивих аутентичних и допунских средстава и дају им различиту тежину. Таква пракса тумачења може да служи aequum et bonum, али може и да се изокрене у интерпретативни ад-хокизам. Узроке и последице би требало истражити. Откривање извесне правилности у погледу фактора који одређују избор и тежину различитих начина би могло да повећа праву извесност и предвидљивост, што би било добро за владавину права.