Pravo na rad u Ustavu Republike Srbije

Sažetak

Право на рад је елементарно људско право чије остваривање је изазов за сваку државу. Значај гарантовања права на рад у уставу државе се данас не доводи у питање. Уставно јемчење права на рад данас не значи обавезу државе да сваком грађанину обезбеди запослење, него већу ангажованост државе у погледу стварања услова за његово остварење, односно вођење политике пуне запослености. Устав Републике Србије из 2006. године је наставио континуитет гарантовања права на рад започет Уставним законом из 1953. године. Водећи се достигнутим нивоом признатих људских права, принципа и вредности, Устав Републике Србије из 2006. године је зајемчио право на рад и права која суштински гледано чине право на рад у ширем смислу, као што су право на ограничено радно време, безбедне и здраве услове рада, право на дневни, недељни и плаћени годишњи одмор, право на правичну накнаду за рад и правну заштиту за случај незапослености. Основна обележја која карактеришу зајемчено право на рад су слобода избора рада и доступност свих радних места под једнаким условима.