ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ У УСТАВНОМ ПОРЕТКУ СРБИЈЕ – ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА УСТАВА ОД 2006.

Sažetak

Од увођења вишестраначја у Србији, председник Републике је био у средишту пажње. То нарочито важи за период важења Устава Србије од 1990, али и после, откада је на снази Устав од 2006. Уколико би се задржали искључиво на нормативној анализи, нема дилеме да би закључак био да је уставотворац настојао да од председника Републике створи модераторну власт која својим независним уставноправним положајем треба да доприноси успостављању равнотеже у систему власти. У уставној пракси, у претходних десет година, за важења Устава Србије од 2006, имали смо два потпуно различити „стила председниковања“, при чему ниједан не одговара важећој „уставноправној слици“ ове институције. Од 2007. до 2012. председник Републике Тадић се понашао као централна уставна фигура, тежећи да усредсреди власт у својим рукама, ослањајући се на моћ која је произлазила из позиције вође тада најјаче политичке партије. С доласком на место председника Николића, који се одрекао функције председника политичке партије, уставна и политичка моћ се померају готово у потпуности ка председнику Владе, а председник Републике се каткад понаша и испод уставних овлашћења којима располаже.