ЗАКОНОДАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КАО ПРЕПРЕКА ЈАВНОГ ОБЈАВЉИВАЊА БАЗЕ ПОДАТАКА „ЖРТВЕ РАТА 1941 – 1945“.

Sažetak

САЖЕТАК: Музеј жртава геноцида у Београду бави се прикупљањем, обрадом и чувањем података о индивидуалним и групним жртавама злочина геноцида и другим чињеницама, грађу о злочину геноцида, службена документа, спискове жртава, сведочења, музејске експонате, фотографије, филмове, видео и тонске снимке, књиге, медицинску и другу документацију, затим податке од значаја за утврђивање организатора, извршилаца злочина, наредбодаваца и саучесника одговорних за извршене злочине геноцида, податке о спасиоцима жртава геноцида, итд. Музеј жртава геноцида поседује базу података под називом „Жртве рата 1941 – 1945“, која је направљена на основу пописа настрадалих током Другог светског рата у Југославији, који је започео 1964. године, а чија је ревизија и допуна покренута 1995. База података „Жртве рата 1941 – 1945“ тренутно поседује податке за око 660.000 лица различитих националности, од око 1.100.000 жртава колико се процењује да су били стварни људски губици Југославије у Другом светском рату. Правна регулатива Републике Србије не дозвољава јавно објављивање ове базе података путем Интернета као што је на пример то случај са Централном базом имена жртава Холокауста Меморијалног центра Јад Вашем у Израелу. Правна регулатива Републике Србије односно логичности и нелогичности у вези са јавним објављивањем базе података „Жртве рата 1941 – 1945“ путем Интернета су у средишту нашег интересовања.