РIGNORIS CAPIO У ТОКУ РИМСКЕ ИСТОРИЈЕ: РIGNORIS CAPIO ПРЕМА ГАЈЕВИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

Sažetak

Сажетак: Рignoris capio је постојао од најстаријих времена римске историје до њеног краја. За његов првобитни облик, који се састојао од повериочевог чина узимања у залогу дужникових ствари док не плати дуг и изговарања одређених свечаних речи, најзначајнији извор су нам Гајеве Институције. Гај је сврстао pignoris capio међу легисакције. Међутим, око такве класификације постоје спорења која смо размотрили, дошавши ипак до одговора који иде у прилог Гајевој тврдњи. Гај нам саопштава да је рignoris capio употребљаван некад на основу обичаја, а некад на основу закона. У вези са применом рignoris-а capio на основу обичаја, покушали смо да дамо одговор на питање да ли је pignoris capio настао и пре увођења легисакција. Када је реч о aes-у militare, одговор је одричан, јер примена pignoris-а capio за њега није отпочела пре 406. г.п.н.е, а трајала је док је плату војницима исплаћивао tribunus aerarius, против кога се pignoris capio једино и могао употребити и престала кад је тај посао преузео квестор. Насупрот томе, код aes-а hordiarium-а, одговор је вероватно потврдан, а pignoris capio се за његово обезбеђење употребљавао против удова и престао изласком aes-а hordiarium-а из употребе (вероватно 342. г.п.н.е). Када је реч о aes-у equestre, ако је право pignoris-а capio за обезбеђење његове наплате уопште постојало, одговор је такође потврдан, али се ово право изгубило када се, уместо коња, на име снабдевања витеза коњем, новац давао из државне касе. Док су право на aes militare имали сви војници, право на aes equestre и aes hordiarium имали су само equites equo publico. У вези са применом рignoris-а capio на основу закона, анализирали смо такође временске одреднице њеног трајања, врсту закона којим је могла да буде прописана, права поверилаца и дужника у вези са заложеном стварју и услове под којима је могла да постоји.