Право страних лица да стичу својину на пољопривредном земљишту у Србији након законских новела из 2017. године

Sažetak

Овај рад представља мултидисциплинарну анализу, којом се уз помоћ економске, правне и политичке методологије у најопштијем покушава пронаћи одговор на питање како треба регулисати право странаца да стичу својину на пољопривредном земљишту у Србији. Посебан акценат стављен је на нова решења Закона о пољопривредном земљишту из 2017. године. Циљ рада је да се утврде алокативни ефекти и ефекти на благостање економских субјеката које генеришу различита правна решења, затим да се испита да ли су нова правна решења адекватно уклопљена у правни систем Србије, те да се одреде политички фактори који су довели до увођења ових законских новела. Закључено је да ће постојећим правним решењем бити нарушена ефикасност алокације ресирса, па сходно томе благостање економских субјеката неће бити увећано у довољној мери. Такође, правна анализа је показала да су законске новеле у супротности са међународним правом, правом Европске уније али и самим Уставом Републике Србије. На крају је изведен општи закључак да је најбоље решење и са политичког, и са економског и са правног аспекта укидање свих ограничења код преноса права својине на пољопривредном земљишту према држављанима Европске уније (а вероватно и према држављанима и осталих земаља), чиме би се отклонила неуставна и контрадикторна правна решења из правног система Републике Србије, омогућила би се ефикаснија алокација ресурса и повећање благостања и домаћих и страних држављана, и отклонила би се прерасподела ресурса установљена у корист одређених друштвених група која су на штету и домаћих и страних држављана.