IUS VENDENDI ЗАЛОЖНОГ ПОВЕРИОЦА И ПИТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ЕВИКЦИЈУ У РИМСКОМ ПРАВУ
Sažetak
У овом раду разматрамо следећа питања: развој права продаје (ius vendendi) предмета залоге од стране заложног повериоца у случају пигнуса; питање на чему се базира његово овлашћење да као невласник, супротно правилу „nemo plus iuris“, пренесе право својине на купца; и са овима повезано питање одговорности за евикцију. Главна тема нашег истраживања јесте: кога терети одговорност ако предмет залоге буде евициран од купца – повериоца или непосредно дужника? Ово питање је било веома актуелно у старом Риму. С обзиром на то да је евиденција непокретности и других ствари првенствено служила обезбеђењу наплате пореза, да није била ажурна и ретко је била доступна приватним лицима, често је долазило до залагања туђих ствари, о чему сведочи знатан број текстова у изворима. Пратећи казуистичка решења класичних правника заснованих на принципу bonae fidei, у Јустинијановом праву стижемо до одговора на наше питање: да дужник непосредно одговора за евикцију продатог предмета залоге – до решења које је, по нашем мишљењу, прихватљиво и у савременом праву.
Reference
Магдолна Сич, „Катастри, земљишни регистри и исправе о купопродаји у старом Риму – елементи модерних земљишних књига“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду (Зборник радова ПФНС) 2/2013 (vol. 47).
Renato Perani (Перани), Pignus distrahere. L’ alienazione della cosa pignorata da parte del creditore, Milano 2013/2014, in https://air.unimi.it/retrieve/handle/2434/230098/301269/phd_unimi_R09253.pdf (11. 11. 2017).
William Warwick Buckland (Бакланд), A Textbook of Roman Law from Augustus to Justinian, Cambridge 1921, 477; John Henry Wigmore (Вигмор) „The Pledge-Idea: A Study in Comparative Legal Ideas“ III, Harvard Law Review, Vol. 11, No. 1, 1897.
Javier Rodriguez Diez (Родригез), Potestas alienandi, Transfer of ownership by a non-owner from Roman law to the DCFR, 2016, https://www.academia.edu/30612716/Potestas_alienandi_Transfer_of_ownership_by_a_non-owner_from_Roman_law_to_the_DCFR (8. 11. 2017).
Магдолна Сич, Милан Милутин, „Прибављање својине на предмету залоге од стране заложног повериоца у римском праву (impetratio dominii)“, Зборник радова ПФНС 2/2016 (vol. 50).
Alberto Burdese (Бурдезе), Lex commissoria e ius vendendi nella fiducia e nel pignus, Torino 1949.
Pietro De Francisci (Де Франчиши), Il trasferimento della proprietà: storia e critica di una dottrina, Padova 1924.
Paul Koschaker (Кошакер), „Emilio Albertario, Studi di diritto romano II: cose — diritti reali — possesso“, Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte: Romanistische Abteilung (ZSS) 63 (1943).
Max Kaser, „Studien zum römischen Pfandrecht“, Tijdschrift voor Rechtsgeschiedenis 44/1976.
Paolo Frezza (Фреца), Le garanzie delle obbligazioni. 2. Le garanzie reali, Padova 1963.
Гај, Институције, (приредио и превео Обрад Станојевић) Београд 2009.
Giovanni Guida (Гвида), Problematiche vecchie e nuove in tema di responsabilità del venditore, http://dspace-roma3.caspur.it/bitstream/2307/3735/1/PROBLEMATICHE%20VECCHIE%20E%20NUOVE%20IN%20TEMA%20DI%20RESPONSABILITA%27%20DEL%20VENDITORE.pdf (31. 10. 2017).
Магдолна Сич, „Куповина предмета залоге од стране заложног повериоца према Папинијанију (Fragm. Vat. 9)“, Зборник радова ПФНС 2/2010 (Vol. 44).
Tony Honoré (Оноре), Emperors and Lawyers, 2. изд., Oxford 1994.
Paolo Frezza, Le garanzie delle obligazioni, Parte terza, Pisa 1958.
William Warwick Buckland (Бакланд), A Textbook of Roman Law from Augustus to Justinian, Cambridge 1921, 477