СУПТИЛНА И НЕОДОЉИВА ПРИМАМЉИВОСТ КОРУПЦИЈЕ У ПОЛИТИЧКИМ КРУГОВИМА РИМА
Sažetak
Корупција се кроз историју појављује у различитим облицима и садржајима, али јој је етимолошко значење исто: „corrumpo“(уништити, разорити) и „corruptio“ (поквареност, изопаченост). „Политичка корупција“ као неморал повлашћеног слоја људи, као коришћење политичке моћи у сврху богаћења и стицања разних привилегија, није страна ни римском друштву. Антички Рим зна за политичку корупцију много пре него што је настао горе наведени акростих (IV век н.е.). Да је током читаве римске историје, подмићивање било врло раширена појава (мада формално осуђивано), налазимо сликовиту потврду у Брехтовом Јулију Цезару: Одела намесника била су направљена од самих џепова; политичари, управитељи, пословни људи, профитери сваке врсте, ко више, ко мање, сви су на свом путу наишли на неодољиву примамљивост корупције.[1] Гај Салустије Крисп, римски историчар (86 - 34. године пре н.е) разочаран моралом и лакомошћу римске аристократије из друге половине републике, у својој књизи Историје то описује следећим речима: „Моћници су почели претварати слободу у раскалашност. Свако је грабио шта може, отимао, крао. Државу је водила самовоља малобројних људи. У рукама су држали ризницу, провинције, дужности, славу и тријумфе. Остали грађани су живели под притиском сиромаштва, оптерећени службом и легијама. Вође су делиле плен међу малобројнима, док су људи били терани са земљишта, ако би га, на несрећу, пожелео неки моћни сусед.“[2] Колике су биле размере корупције, посебно у последњем, посткласичном периоду развоја римске империје, говоре цареви који указују у својим законима на „терор који спроводе моћници чија је поквареност и изопаченост доводила у опасност и сам јавни ред и поредак.“[3] Оно што је и данас тешко објаснити је питање како је римска држава (односно њене структуре), успела да одоли вековима, дивовским размерама корупције.
Кључне речи: лакомост, поквареност, привилегије, злоупотребе политичких моћника…[1] Карло Алберто Бриоски, Кратка историја корупције (превод Сузана Рукавина), Београд 2007, 47.
[2] К. А. Бриоски, 38.
[3] C. 4. 20. 5: C. 11.57. 2.