КАДА ЗДРАВСТВЕНА ПОСТАНЕ КРИМИНАЛНА ПОЛИТИКА: ОБАВЕЗНА ВАКЦИНАЦИЈА ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ РС (II ДЕО)

Sažetak

Рад је наставак анализе и критике аргумената које је користило Прво велико веће Уставног суда да би одбацило иницијативе за оцену уставности Одредби Закона о заштити становништва од заразних болести из 2016. године. Анализирани су тзв. посредни аргументи, односно позивање на праксу Европске комисије за људска права и Европског суда за људска права. И у овим као их рад назива посредним, аргументима које је Прво велико веће Уставног суда користило да би одбацило иницијативе за оцену уставности одредби Закона о увођењу обавезне вакцинације, не може се пронаћи ништа што оправдава Решење о одбацивању иницијатива. Протвиречни и међусобно супротстављени ставови, позивање на застарелу и превазиђену праксу европских правосудних институција након непотпуне и произвољне претраге исте, извођење спекулативних закључака, самоцензура и кукавичлук нејавног поступка доношења Решења о одбацивању иницијатива не пружају ништа ново што би променило закључке првог дела овог рада. је Прво велико веће Уставног суда је придружујући се законодавној грани власти оснажило једну хибридну законодавну политику. У њој је извршен противприродан блуд између класичних мера здравствене политике, као што је имунизација, и класичних мера казнене политике, као што је казна. Овако неприродна мешавина оцењена је у раду као „генетски модификована законодавна политика“ која неће испунити циљеве нити једне нити друге од којих је на силу узела свој ДНК. Штавише, закључак другог дела рада само је оснажио онај из првог према коме ће овај легислативни бастард нанети штете и јавном здрављу и кривичноправном поретку.