Etiološka dimenzija nezakonite upotrebe sredstava prinude u postupanju policije

Abstract

Принуда је несумњиво најексплицитније обележје полицијске професије, кроз коју се најчешће и дефинише њена суштина. Она је уједно и најделикатнији сегмент поступања полиције, будући да се њеном применом најозбиљније задире у сферу људских права и слобода. Стога и не чуди зашто се већина истраживача, трагајући за разумевањем рада полиције и система вредности њених припадника, углавном фокусира на неки од аспеката примене принуде. Иако и овај рад представља још једно у низу таквих дела, он ипак нуди нешто другачији приступ конкретној појави од оног који доминира на нашим просторима, а где се углавном највећа пажња придаје разматрању правних аспеката и тактичко-техничких обележја полицијске принуде. Чињеница је да, због своје сложености и деликатности, ова тема захтева један шири научни приступ, као што је рецимо онај који се негује унутар криминолошке перспективе. Ако овоме додамо чињеницу да је у нашој литератури прилично запостављена ова перспектива полицијске принуде тиме и писање овог рада добија своју оправданост. Међутим, његова сврха и захтеван обим приморавају нас да се у раду посветимо само једном од криминолошких аспеката конкретног феномена. У том смислу нам се посебно важним чинило разматрање етиолошке димензије незаконите употребе средстава принуде. Притом, због њене изузетно сложене каузалности, у објашњењу настанка ове појаве је било нужно користити мултифакторски приступ. Сходно томе, у раду смо указали на неке од најзначајнијих фактора незаконите употребе силе у поступању полиције, посматрајући њихов међусобни утицај и допринос најпре на општем нивоу, а потом и на нивоу појединачних облика ове појаве и то – полицијској бруталности, тортури и незаконитом лишењу живота.