ЕКСТРЕМИЗАМ КАО ЧИНИЛАЦ СИСТЕМСКЕ ДИНАМИКЕ ЗБОП-А ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ТОКОМ МИГРАТОРНЕ КРИЗЕ

Sažetak

Циљ овог рада јесте експликација међуодноса промене основних карактеристика Заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније као референтног објекта у односу на петогодишњи прилив миграната у Европску унију у периоду између 2013. и 2017. године. Аутори полазе од претпоставке да мерљив исход великог таласа миграната из простора Блиског Истока и Северне Африке у Европу, као и појаве попут терористичких и других екстремистичких аката, у значајној мери посредно утичу и мењају природу ове наднационалне безбедносне политике. На бази теоријских дебата у вези са присилним миграцијама, аутори су користили релативно нов концепт регионалног хуманитарног идентитета, који почива на принципу норми и вредности на којима се заснива постојање одређене државе или групе држава, а које су државе домаћини за имигранте. Свеукупно деловање поделемената региона – држава, њихових институција, али и грађана, условљено је интерним нормама које настају као последица традиционалних и културолошких фактора. Аналитичким и систематским приказом концептуалног модела, идентификован је велики број варијабли чији међуодноси значајно утичу на функсионисање комплексног система какав је ЗБОП Европске уније. Применом системске динамике установљено је да је изменом регионалног хуманитарног идентитета Европске уније, настао предуслов за нормативну и институционалну промену ЗБОП-а.