ПРАВО СВОЈИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ: УТИЦАЈ ПРОСТОРНИХ ПЛАНОВА НА ВРЕДНОСТ НЕПОКРЕТНОСТИ
Sažetak
Просторно планирање је од посебног значаја за друштвену заједницу, јер уноси ред у суживот људи на одређеној територији и омогућује заштиту важних јавних интереса. Органи државне власти и локалне самоуправе су овлашћени међународним споразумима, уставом и законима да различитим планским документима одреде за које намене, под којим условима и на који начин се може користити простор у режиму јавне својине, али исто тако и простор који је у приватној својини. То значи да се просторним планирањем могу ограничити својинска овлашћења. Ефекти државног интервенционизма у таквим случајевима могу бити позитивни са становишта титулара права својине. На пример, када се мање квалитетно пољопривредно земљиште претвори у градско грађевинско земљиште, тржишна цена парцеле може бити вишеструко увећана. Међутим, постоје ситуације у којима просторни планови утичу на смањење вредности непокретности. На пример, уколико се одреди да ће у близини мирног стамбеног блока у предграђу бити изграђен аутопут. У савременим правним системима је широко заступљен став да је јавни интерес изнад приватног и да право својине може бити ограничено или чак и одузето ако је то неопходно да би се задовољиле оправдане и важне потребе друштвене заједнице. У случају експропријације, власнику припада тзв. правична накнада. Међутим, када се ради о умањењу вредности непокретности услед промене планских докумената, постоје многа отворена питања и неслагања. У једној од одлука Европског суда за људска права у вези са просторним планирањем (Sporrong and Lönnroth v Sweden) изнето је мишљење да треба успоставити равнотежу између интереса друштвене заједнице који се остварује просторним планирањем и приватних интереса власника непокретности. На тој основи је настала доктрина равнотеже интереса. Она је од недавно добила место и у правној регулативи Републике Србије. Законом о планирању и изградњи је прописано да је ималац јавних овлашћења који измени услове из издатих локацијских услова одговоран за штету коју инвеститор претрпи услед предузимања активности на основу првобитно издатих локацијских услова. Наведено нормативно решење је несумњиво усвојено под притиском потреба за страним инвестицијама. Међутим, оно може допринети побољшању позиције у којој се налазе и други субјекти који трпе штетне последице услед промене просторних планова и са њима повезаних планских докумената.
Reference
Душан Николић, „Однос људских права и грађанских приватних права у Европи“, Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније, Тематски зборник Правног факултета у Новом Саду, књига IV, 2016.
Душан Николић, Увод у систем грађанског права, XIV измењено и допуњено издање, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад 2017.
Thomas Hartmann, Clumsy Floodplains - Responsive Land Policy for Extreme Floods, Ashgate 2011.
Душан Николић, „Климатске промене и грађанско право – Елементи за стратегију прилагођавања“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 4/2013.
Dušan Nikolić, „Climate change and property rights changes”, поглавље у књизи: Property rights and climate change – Land use under changing environmental conditions, (ed. Fennie van Straalen etc.), Routledge Complex Real Property Rights Series, London – New York 2018.
Stehpen V. Ward, Planning and Urban Change, Sage Publications, London 2004.
Branislav Piha, Prostornо planiranje, Beograd 1973.
Umberto Janin Rivolin, “Conforming and Performing Planning Systems in Europe: An Unbearable Cohabitation, Planning”, Practice & Research Vol. 23, No. 2, 2008.
Борис Беговић, Бошко Мијатовић, Драгор Хибер, Приватизација државног земљишта у Србији, Центар за либерално-демократске студије 2006.
Benjamin Davy, Land Policy – Planning and the Sptatial Consequences of Property, Ashgate Publishing Limited, England – USA 2012.
W. O. Hart, C.M.G., “Control of the Use of Land in English Law” in: Charles M. Haar ed., Law and Land, Anglo-American Planning Practice, Harvard University Press and the M.I.T. Press, Cambridge - Massachusetts 1964.
Miloš Živković, Marko Milenković, „Značaj procene uticaja za urbanističko planiranje", Konferencija „Ekologija i pravo“, Institut za uporedno pravo i Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd 2012.
Бернадет Бордаш, „Заштита имовине као људско право – основне напомене уз праксу Европског суда за људска права“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1-2/2003.
Бојан Тубић, „Ограничења права на неометано уживање имовине у пракси Европског суда за људска права“, Зборник Правног факултета у Новом Саду 4/2017.
Laurent Sermet, “The European Convention on Human Rights and property rights“, Human rights files, No. 11 rev., Council of Europe Publishing 1998.
Невенка Петровић, Коментар Закона о планирању и изградњи са новелама из 2018. године, Пословни биро доо, Београд 2018.
Commission for Territorial Cohesion Policy and EU Budget, Spatial Planning and governance within EU policies and legislation and their relevance to the New Urban Agenda 2018 – A report written by: Erich Dallhammer, Roland Gaugitsch, Wolfgang Neugebauer, Kai Böhme, https://cor.europa.eu/en/engage/studies/Documents/Spatial-planning-new-urban-agenda.pdf
Radenka Cvetić, Pravo preče kupovine, SCI, Novi Sad 2002.
Sofija Nikolić, „Pretvaranje (konverzija) prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u Srbiji“, Nova pravna revija – Časopis za domaće, njemačko i evropsko pravo 1/2016.
Branko Božić et. all, „Vrednovanje nepokretnosti u Republici Srbiji“, Tehnika – Naše građevinarstvo 4/2014.