Апстрактно дејство правних послова у европском и домаћем праву
Sažetak
У овом раду се даје приказ историјског развоја права од апстрактности ка каузалности правних послова, као и дејство апстрактних правних послова у европском праву (Немачке, Аустрије, Швајцарске и Фрацуске). Аутор закључује да у савременом праву правни послови не могу да имају потпуно апстрактно дејство, као у неразвијеним правним порецима, тј. права не допуштају заснивање права и обавезе на начин који би у потпуности онемогућио утврђивање да ли је правни посао ништав због повреде јавног поретка по свом циљу.
У вези са правом Републике Србије аутор истиче да је неопходно разликовати правне послове којима се стварају облигациони односи, тј. потраживања и дуговања, од правних пословима којима се њима само располаже. Ова подела правних послова има своје извориште у правима која припадају германском правном кругу, али је примењива и на наше право. Аутор констатује да се захтев Закона за постојање допуштене каузе обавезе примењује безизузетно на правне послове стварања права и обавеза, без обзира да ли су стране правни посао закључиле у облику апстрактног или каузалног правног посла, тј. да ли се из његове садржине види циљ ради којег је настао. У овом контексту указује на став усвојен у нашој доктрини према којем кауза апстрактних правних послова може да добије правну релевантност углавном на три начина: споразумом страна, приговором дужника или по службеној дужности суда када утврђује да ли је повређен јавни поредак. Аутор сматра исправним став доктрине да правни послови располагања у нашем праву могу да имају правно дејство које је независно од каузе обавезивања страна. Из ових разлога, сматра да је у савременом праву, тако и у нашем, примереније уместо синтагме „апстрактни правни посао“, који у језичком смислу указује на врсту правног посла који је у потпуности независан од циља ради којег настаје, употребљавати формулацију „апстрактно дејство правних послова“, у смислу правног дејства у вези са којим је правна релевантност циља обавезивања страна мања или је у потпуности искључена.