ПРВОДЕЦЕМБАРСКИ АКТИ О УЈЕДИЊЕЊУ – ЦИЉЕВИ И ОДСТУПАЊА

Sažetak

Прводецембарски акти уједињења Јужних Словена у заједничку државу представљали су крај остваривања велике идеје уједињења и почетак процеса растакања нове државе. Лице остваривања ове идеје је хронологија догађаја, која указује на узлазну путању рада Србије и Народног вијећа на коначном уједињењу. Наличје представља конфузија распада Аустро-Угарске и рад Народног  вијећа у таквим околностима. Често без осећања појединих својих чланова за реалност догађаја, Средишњи одбор Народног вијећа је формулисао Напутак (обавезујуће упутство својој делегацији упућеној у Београд 28.11. 1918. године). Притиснута брзином догађаја и реалним опасностима (италијанске претензије, немогућност одржавања реда без оружаних снага итд), делегација је одустала од садржине напутка и прилагодила га у Адреси регенту Александру, након чега је уследило проглашење уједињења у заједничку државу 1. 12. 1918. године. Последице оваквог уједињења осећају се и данас.