ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ФЕМИНИСТИЧКЕ КРИМИНОЛОГИЈЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

  • Stefan Samardžić Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu Katedra za krivično pravo
  • Branislav Ristivojević Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu Katedra za krivično pravo

Sažetak


Прве две године примене Закона о спречавању насиља у породици чине се правим моментом за сагледавање његових ефеката. Полазна тачка анализе јесте претпоставка радикалне феминистичке школе, према којој је насиље у породици резултат наводне жеље мушкараца да контролишу сексуалност жене, која се остварује кроз институције породице и брака, па док год ове институције опстају насиље ће се понављати. У складу са тим, рецидивизам би се морао показати као правило. Ова школа негира постојање других личних фактора криминалног понашања у породици, те друге форме насиља нису признате нити се међу њима прави дистинкција.

На самом  почетку аутори детаљно описују бројне методолошке препреке, те сумарно доказују да одредбе самог Закона почивају на претпоставкама радикалне школе феминистичке криминологије. У трећем делу рада аутори сумирају ефекте закона користећи девет појединачних истраживања праксе у девет различитих полицијских организационих јединица у Србији. Уз значајне методолошке проблеме, аутори јасно доказују да основне претпоставке радикалне школе феминистичке криминологије немају упоришта у реалности српског друштва.

Да би претпоставка опстала, партнерско насиље би требало да доминира над насиљем међу сродницима. У стварности, насиље између крвних сродника обухвата готово половину, чак 43% од укупно пријављених случајева насиља у породици. Имајући у виду да се насиље у 51% случајева дешава у браку, 19% у ванбранчним заједницама и само 8% у емотивним везама ван брака и ванбрачне заједнице, више је но јасно да насиље није везано за контролу мушкарца над женом, већ за однос у који је „уложено“ више, емоција, енергије, једноставно које произилази из односа који је дубљи и садржајнији, а тиче се свеобухватности заједничког живота, у материјалном, културном, емотивном и сваком другом смислу. Надаље, само 18% учинилаца су повратници, па ни у овом смислу полазна екстремна феминистичка парадигма не стоји сјајно. Имајући у виду све изнето, полазне претпоставке на којима је постављен Закон о спречавању насиља у породици, према резултатима његове досадашње примене, представља сасвим страно тело српској култури, друштву и последично, правној пракси.

Biografije autora

Stefan Samardžić, Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu Katedra za krivično pravo
Asistent sa doktoratom
Branislav Ristivojević, Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu Katedra za krivično pravo
Redovni profesor
Objavljeno
2020/10/21
Rubrika
Originalni naučni rad