ЖИВОТИЊЕ КАО ПРЕДМЕТ РЕГИСТРОВАНЕ ЗАЛОГЕ

Sažetak

Сажетак: Доношење закона којим је уведено бездржавинско заложно обезбеђење на покретним стварима и правима (колоквијално назван Законом о регистрованој залози) омогућило је залагање животиња, уписом у Регистар залоге при Агенцији за привредне регистре. Тема рада изабрана је, како због тога што је пракса залагања домаћих животиња путем уписа у Регистар све чешћа, тако и због тога што у домаћој доктрини, готово да нема радова о овој теми. У тексту је акценат стављен на однос грађанскоправних прописа према животињама, пре свега однос Закона о регистрованој залози, Закона о облигационим односима и Преднацрта Српског грађанског законика, а не оних закона који, по природи ствари, третирају животиње као sedes materiae. Посебан осврт је посвећен Закону о добробити животиња, јер из одредаба овог правног прописа произлази читав низ обавеза за стране у уговору о регистрованој залози (што залагање животиња чини неповољнијим за заложног повериоца у фази намирења, у односу на заложно обезбеђење које за предмет има неку покретну ствар, сувласнички удео на њој или неко право), али и одређене забране у односу на животиње као предмет залоге. Иако је наш законодавац дужан да, у складу са обавезом хармонизовања домаћих правних прописа са прописима ЕУ (у оквиру процеса придруживања европској заједници народа), имплементира више стандарде у третирању животиња као бића која имају осећања, димензиониране Уговором о функционисању Европске уније из 1957. године, то је у нашем праву учињено само парцијално. Преднацрт грађанског законика задржава приступ који је имао Закон о облигационим односима из 1978. године, третирајући животиње као класичне покретне ствари. Такав приступ су, као ретроградан, напустиле све велике грађанске кодификације. У раду су изложени предлози који се односе на побољшање постојеће регулативе у овој области. Дефинисани су и предлози измена и допуна Закона о регистрованој залози у односу на питања која нису решена овим правним прописом, као што је питање правног статуса и могућности залагања нерођене младунчади. Указано је и на противзакониту праксу Агенције за привредне регистре, која подразумева уписивање максималног износа потраживања код сваког заложног обезбеђења. Упркос томе што Закон о регистрованој залози није дефинисао ограничења у случају залагања животиња, у раду се, сходном применом одредаба Закона о добробити животиња, указује на то, које животињске врсте морају бити изузете из круга потенцијалних предмета заложног обезбеђења, али се и указује на врсте у односу на које у пракси није било закључивања уговора о регистрованој залози, а да за тако нешто не постоје ни практични разлози, ни формалне препреке.