УТИЦАЈ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ И ДЕВИЗНОГ КУРСА НА СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ
Sažetak
У Србији је као последица дешавања деведесетих година постојао висок степен неповерења у финансијски систем, што се нарочито огледало у неповерењу у динар као националну валуту. Додајну несигурност код поверилаца изаззивало је лоше стање у правосудном систему.Као резултат напред изнетих чињеница велики део послова се обављао у ``сивој`` зони или преко оф-шор локација. Као излаз из ове ситуације којим би се умањио степен неповерења у закључивање послова у Србији, како код домаћих тако и страних резидената наметнула се могућност дата Законом о девизном пословању да дозволи уговарање послова и кредитирања са девизном клаузулом иако је новчана јединица и средство плаћања и даље остао динар.Увођење девизне клаузуле је за резултат имало интензивирање пословних активности у Србији. Нажалост, негативне стране ``доларизације`` тј. у случају Србије ``евризације``, пошто је највећи број обавеза по кредитима, нарочито грађана, био номинован у еврима, показале су се и у случају Србије релативно брзо. Треба истаћи да када је реч о последицама ``доларизације`` Србија ту не представља никакав изузетак. Увођењем девизне клаузуле у уговоре у кредиту, као и могућности плаћања у одређеним случајевима у страној валути, је у Србији оваквим Законом о девизном пословању у ствари легализован двовалутни систем. Тако да су ефекти свих одлука Народне банке Србије значајно минимизирани. Такође једна од последица ове могућности је перманентна апрецијација динара што је имало катастрофалне дугорочне последице на привредни раст, запосленост, спољнотрговински биланс и раст задужености према иностранству. Прецењена вредност динара користила је пре свега банкама у иностраном власништву, и увозном лобију. Огромне суме девиза су захваљујући оваквом курсу изнесене из земље.Нажалост и великом броју грађана који су неопрезно узимали кредите са девизном клаузулом одговара прецењени динар.
Влада и Народна банка Србије су проблем недосгтатка девиза решавале додатним задуживањем у иностранству и емитовањем обвезница.
Решење проблема је свакако нужна промена Закона о девизном пословању којима би се укинуле могућност девизне клаузуле као и плаћања у девизама. Важно је подсетити да је Врховни суд Исланда номиновање кредита у девизама прогласио незаконитим. У раду се такође указује и на могућа решења за кредите који су раније у складу са важећим Законом номиновани у девизама.