О ИНСТИТУТУ ДЕЛИМИЧНЕ НИШТАВОСТИ УГОВОРА КРОЗ ПРИЗМУ НАЧЕЛА СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

  • Sloboda D Midorović Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu
Ključne reči: судска интервенција, садржина уговора, хипотетичка воља, делимична ништавост, ништавост in toto

Sažetak


У раду је испитан однос између начела слободе уговарања и института делимичне ништавости уговора. Овај однос актуелизује чињеница да је реч о институту чија примена нужно подразумева извесну интервенцију суда у иницијалну садржину уговора, која, да би била догматски оправдана, у основи треба да буде подржана од стране уговарача. Наведено из разлога што контрахентима, или чешће једном од њих, уместо одржавања остатка уговора на снази, у конкретном случају, више може да одговара његово уклањање из „правног живота“ применом санкције ништавости у целости. Анализа је указала на то да став о односу начела слободе уговарања и санкције делимичне ништавости не може бити униформан, јер ни случајеви у којима се то питање актуелизује нису идентични. Стога је у раду овај однос сагледан из угла три различите групе случајева: 1) оних у којима је законодавац изричито предвидео ништавост одређене уговорне одредбе, определивши се a priori за одржавање остатка уговора на снази; 2) оних у којима су саме уговорнице посебном клаузулом уредиле утицај ништавости једне уговорне одредбе на остатака уговора, и коначно, 3) оних у којима је суд утврдио ништавост одређене уговорне погодбе на основу генералне одредбе о ништавости из чл. 103 у вези са чл. 105 ЗОО. Пошто ЗОО не даје смернице за поступање судова у последњој групи случајева, испитани су доктринарни ставови којима се у упоредивим ситуацијама приклања јудикатура у земљама германског правног круга. У њима се дилема између делимичне ништавости и ништавости уговора in toto решава уз помоћ конструкције хипотетичке воље. У наставку је појашњено шта се подразумева под хипотетичком вољом и помоћу којих правних стандарда и тачака ослонаца се она утврђује. На крају је закључено да је објективизовани приступ у утврђивању хипотетичке воље уговарача, који се заговара у анализираним правним системима, прихватљив и са становишта домаћег права.

Reference

Blagojević T. Borislav, Krulj Vrleta (red.), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija, Beograd 1980.
Vizner Boris, Komentar zakona o obveznim (obligacionim) odnosima, Zagreb 1978.
Vodinelić V. Vladimir, Takozvana zloupotreba prava, Nomos, Beograd 1997.
Vodinelić V. Vladimir, Građansko pravo – Uvod u građansko pravo i opšti deo građanskog prava, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Službeni glasnik, Beograd 2014.
Дабић Снежана, „О дејствима модификације уговора одложним условом“, Анали Правног факултета у Београду 2/2104, 197-214.
Dedual Alessia, Geltungerhaltende Reduktion, Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Privatrecht, Mohr Siebeck, Tübingen 2017.
Dolović Bojić Katarina, „Konverzija ugovora“, Knjiga sažetaka sa Međunarodnog naučnog skupa, Druga regionalna naučna konferencija iz obligacionog prava, 14. i 15. novembar 2019. Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2019.
Доловић Бојић Катарина, „О конверзији уговора у српском праву са посебним освртом на судску конверзију“, Анали Правног факултета у Беoграду 1/2020, 146-163.
Дудаш Атила, „Кауза уговорне обавезе према Закону о облигационим односима Републике Србије“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1/2010, 145-170.
Дудаш Атила, „Кауза уговорне обавезе – француски утицај на Закон о облига-ционим односима“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 4/2011, 663-681.
Ђурђевић Марко, Павић Драган, „Неколико мисли о ограничењима слободе уређи-вања садржине уговора у нашем савременом праву“, Право и привреда 7-9/2016, 45-61.
Živković Miloš, Obim saglasnosti neophodan za zaključenje ugovora, Službeni glasnik i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2006.
Živković Miloš, „O dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita u pravu Srbije“, Bankarstvo, 2/2018, 14-51.
Sandrock Otto, „Subjektive und objektive Gestaltungskräfte bei der Teilnichtigkeit von Rechtsgeschäften, Ein Beitrag zur Auslegung von § 139 BGB“, Archiv für die civilistische Praxis, 159. Bd., H. 6 (1960/1961), 481-546.
Karanikić Mirić Marija, „Nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima“, у: S. Lilić (prir.), Pravni Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije, knjiga 4, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2009, 128-146.
Круљ Врлета, Ништавост правних послова – последице ништавости, докторска дисертација, Београд 1954.
Лазић Мирослав, „Заштита хипотекарног дужника од неправичних клаузула“, Зборник радова Правног факултета у Нишу 70/2015, 555-572.
Mayer-Maly Theo, „Die Bedeutung des tatsächlichen Parteiwillens für den hypothetischen“, у: Horst Heinrich Jakobs et al (Hrsg), Festschrift für Werner Flume zum 70. Geburtstag – Band I, Köln 1978, 621-628.
Marsch Reinhard, Der Favor Negotii im deutschen internationalen Privatrecht, Verlag Ernst und Werner Gieseking, Bielefeld, 1976.
Мијановић Дражен, „Ништавост као претпоставка конверзије уговора“, рад је прихваћен за објављивање у Гласнику Адвокатске коморе Војводине и биће објављен током 2021.
Николић Душан, „Правна заштита слабије стране у приватном праву Републике Србије“, Зборник радова Правног факултета у Нишу 70/2015, 499-516.
Pawlowski Hans-Martin, Rechtsgeschäftliche Folgen nichtiger Willenserklärungen, Amts und Parteinichtigkeit von Rechtsgeschäften, Zum Verhältnis von Privatautonomie und objektivem Recht, Verlag Otto Schwartz & Co., Göttingen 1966.
Пајтић Бојан, Радовановић Сања, Дудаш Атила, Облигационо право, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад 2018.
Perović Slobodan (ur.), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija, Beograd,1995, knjiga I.
Pierer von Esch Heinrich, Teilnichtige Rechtsgeschäfte, Das Verhältnis von Parteiwille und Rechtssatz im Bereich des § 139 BGB, Carl Heymanns Verlag KG, Köln, 1968.
Радишић Јаков, Облигационо право: општи део, десето издање, Београд 2016.
Радовановић Сања, Мишчевић Николина, „О електронско форми уговора у домаћем
праву“, Зборик радова Правног факултета у Новом Саду 4/2018, 1641-1661.
Raiser Ludwug, „Vertragsfunktion und Vertragsfreiheit“, у: Ernst von Caemmerer et al (Hrsg), Hundert Jahre Deutsches Rechtsleben: Festschrift zum Hundertjährigen Bestehen des deutschen Juristentages, Band I, Karlsruhe 1960, 101-134.
Станковић Обрен, Водинелић Владимир, Увод у грађанско право, Номос, Београд 2007.
Uffmann Katharina, Das Verbot der geltungserhaltenden Reduktion, Mohr Siebeck, Tübingen 2010.
Flume Werner, „Rechtsgeschäft und Privatautonomie“, у: Ernst von Caemmerer et al (Hrsg), Hundert Jahre Deutsches Rechtsleben, Festschrift zum hunderjährigen Bestehen des Deutschen Juristentages 1960, 135 238.
Flume Werner, Allgemeiner Teil des Bürgerlichen Rechts, Zweiter Band, Das Rechtsgeschäft, Springer-Verlag, Berlin 1992.
Hager Johannes, Gesetzes- und sittenkomforme Auslegung und Aufrechterhaltung von Rechtsgeschäfte, Dissertation, Juristische Fakultät der Ludwig-Maximilians-Universität zu München 1983.
Hackl H. Christoph, Die Zivilrechtliche Teilnichtigkeit und Ihre Folgen am Beispiel des Pactum De Quota Litis, Dissertation, Wien 2017.
Häsemeyer Ludwig, „Geltungserhaltende oder geltungszerstörende Reduktion?“, у: Mathias Habersack et al (Hrsg), Festschrift für Peter Ulmer zum 70. Geburtstag, Berlin 2003, 1097-1108.
Хибер Драгор, Живковић Милош, „Заштита корисника кредита од једностране измене висине уговорене камате”, Зборник радова Правног факултета у Нишу 70/2015, 573-586.
Hübner Ulrich, „Personale Relativierung der Unwirksamkeit von Rechtsgeschäften nach dem Schutzzweck der Norm“, у: Gottfried Baumgärtel et al (Hrsg), Festschrift für Heinz Hübner zum 70. Geburtstag 1984, 487-503.
Hürlimann Roland, Teilnichtigkeit von Schuldverträgen nach Art. 20 Abs. 2 OR, Dissertation, Universitätsverlag Freiburg Schweiz, Freiburg 1984.
Zimmermann Reinhard, Richterliches Moderationsrecht oder Totalnichtigkeit? Dierechtliche Behandlung anstößig-übermäßiger Verträge, Duncker & Humblot, Berlin 1979.
Steindorff Ernst, „Teilnichtigkeit kartellrechtswiedriger Vereinbarungen in der Rechtsprechung des Bundesgerichtshofs“, у: Festschrift für Wolfgang Hefermehl, Heidelberg 1971, 177-188.
Objavljeno
2021/06/02
Rubrika
Originalni naučni rad