ПРАВО ЕТАЖНИХ ВЛАСНИКА НА ЗЕМЉИШТУ НА КОМЕ СЕ ЗГРАДА НАЛАЗИ У КОНТЕКСТУ ПРЕТВАРАЊА ПРАВА КОРИШЋЕЊА У ПРАВО СВОЈИНЕ НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ

Sažetak

У раду се полази од констације да је етажна својина сложена правна конструкција, која, као посебан појавни облик својине, представља правни институт модерног доба. Указано је на разлоге правног признања и широке распрострањености ове потенцијално конфликтне сложене својинске заједнице, која подразумева одступања од општег својинског режима. Сложеност етажне својине проистиче из њеног специфичног предмета. Наиме, три компоненте ове правне конструкције: право на посебном делу зграде (може бити у искључивој својини, сусвојини или заједничкој својини), право на заједничким деловима зграде (заједничка својина етажних власника) и право на земљишту на коме се зграда налази (сусвојина етажних власника), треба нормативно уоквирити и максимално системски ускладити. Предмет посебног интересовања је право на земљишту, с аспекта његове специфичности током развоја правног система у Србији након Другог светског рата. Процес конверзије, односно претварања права коришћења грађевинског земљишта у право својине у Србији је започет 2009. године, ступањем на снагу сада важећег Закона о планирању и изградњи. Еволуција регулативе о правима етажних власника на земљишту на коме је зграда изграђена (и оном које служи за њену редовну употребу), у периоду од 2009. до 2020. године, је предмет детаљне анализе у контексту испитивања адекватности, односно капацитета датих правила за успостављање правног јединства непокретности и превенирање спорних ситуација.