Опозив и судско стављање завештања ван снаге према Закону о наслеђивању Србије уз осврт на остала саврена европска права

Sažetak

Сажетак: Опозив завештања представља својеврсно располагање mortis causa, којим се раније сачињено пуноважно завештање у потпуности или делимично ставља ван снаге. У раду се анализирају решења Закона о наслеђивању Србије посвећена могућим начинима опозива завештања и истовремено сагледава законска регулатива овог питања у осталим правним системима Европе. Аутор налази да у реализацији права на опозив завештања, законодавство Србије афирмише завештајну слободу, те да је у том погледу, оно принципијелно усклађено са законским солуцијама уоченим на европском правном тлу. Као посебну предност домаће регулативе, посматрано са аспекта сврхе ради које је прописана, истиче могућност стављања завештајних располагања ван снаге судском одлуком. Аутор даље сматра да постоје разлози који говоре у прилог тога да се одређена решења уочена у упоредном законодавству, као што је законски опозив завештајних располагања учињених у корист бившег супружника, прихвате и у српском наследном праву. Најзад, указује и на корисност прецизирања и употпуњавања појединих законских одредница посвећених опозиву завештања de lege ferenda, посебно оних које се тичу односа ранијег и доцнијег завештања, а у циљу постизања правне сигурности.