НЕЗАКОНИТО ПОТОМСТВО У ЦРНОЈ ГОРИ У ОСВИТ XX ВЕКА

Sažetak

У раду је извршена историјскоправна анализа регулативе о незаконитој деци у Црној Гори на прагу XX века, у првом реду Закона о ванбрачној дјеци из 1894. године чији се аутор, тадашњи министар правде и знаменити правник Валтазар Богишић потрудио да правним путем заштити „ову најзапуштенију врсту сирочади, којој је била ускраћена срећа правилног родитељског одгоја и његе.” И Богишићев наследник на положају министра правде Лујо Војновић (1899-1903) имао је слуха за потребе ове осетљиве друштвене категорије, те је донео низ подзаконских аката у којима је прецизиран начин коришћења новчаних средстава из фонда за издржавање ванбрачне деце. Поменутим наредбама адресованим на Велики суд, окружне судове и капетаније такође је посвећена пажња у раду. Како су ступањем на снагу Кривичног законика за Књажевину Црну Гору 1906. године одредбе Богишићевог закона које се односе на ванбрачне преступе изгубиле правну важност, размотрена су и поглавља XVI – XVIII Кривичног законика о убиству, побачају и одбацивању ванбрачне деце.