ПРВИ МИНИСТАР (ПРЕМИЈЕР) ПЕТЕ ФРАНЦУСКЕ РЕПУБЛИКЕ – ИЗМЕЂУ ЗНАЧАЈНОГ УСТАВНОГ ПОЛОЖАЈА И ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕ ПРАКСЕ У СЕНЦИ ШЕФА ДРЖАВЕ
Sažetak
Једна од карактеристика система власти у Петој француској Републици је оснажена позиција шефа државе, али и постојање првог министра као уставне категорије са значајном улогом. Уставом је предвиђена политичка одговорност владе са првим министром и министрима пред парламентом. Одређени француски писци мишљења су да се премијер јавља као централна личност уставне грађевине. Овај челник егзекутиве управља владом, како гласи члан 21. Устава. Такође, постоје конкретна овлашћења која председника владе стављају у позицију њеног стварног шефа. Међу најважнијим овлашћењима премијера је његово право избора у погледу чланова владе. То је право предлагања председнику Републике именовања али и разрешења чланова владе. Премијер је овлашћен да премапотписује одређене акте председника Републике. У случају привремене спречености шефа државе, председник владе председава саветима и комитетима за националну одбрану, као и Саветом министара.У раду се анализирају уставне одредбе које наводе на закључак да је позиција премијера институционално конструисана као јака. Политичка пракса, изузимајући периоде кохабитације, указала је да се већина председника владе налазила у сенци углавном моћних шефова државе. Из тог разлога неопходна је анализа политичке праксе свих осам председничких владавина. Преглед већ сада дугог политичког живота који траје од 1958.године упућује на закључак да су у његовом најдужем периоду, председници републике доминирали јавном политичком сценом.
Премијер у кохабитационим периодима има израженију улогу у извршној власти. Ипак, девет година у три кохабитације не могу да промене централни закључак овог рада да је доминантна политичка пракса Пете Републике довела до тога да је премијер суштински у сенци шефа државе.
Reference
Аnne-Marie Le Pourhiet, Droit Constitutionnel, Economica Paris 2008.
Andrew Knapp, „Jacques Chirac: Surviving without Leading?“ The Presidents of the French Fifth Republic (eds.David S. Bell, John Gaffney), Palgrave Macmillan New York 2013, 159-180.
Ben Clift, Rаymond Kuhn, „The Hollande Presidency, 2012-2014,” Modern & Contemoporary France 4/2014, 425-434.
Vоjislav Simović, „Ustavna reforma i neke karakteristike posleratnog ustavnog razvitka u Francuskoj“, Arhiv za pravne i društvene nauke 4/1955, 414-429.
Vučina Vasović, Savremene demokratije tom I, JP Službeni glasnik Beograd 2006.
Gi Breban, Administrativno pravo Francuske, Službeni list SRJ, CID, Beograd-Podgorica 2002.
Guy Carcassonne, „Les rapports du president français et du premier ministre“, Revue française d'administration publique 83/1997. 397-409.
Дарко Симовић, Полупредседнички систем, Правни факултет Универзитета у Београду, Јавно предузеће Службени гласник Београд 2008.
Драган Милков, Управно право I – уводна и организациона питања, Универзитет у Новом Саду, Центар за издавачку делатност, Нови Сад 2016.
Dragoljub Popović, Comparative government – In the Early Twenty-First Century, University of Belgrade – Faculty of Law, Institute of Comparative Law Belgrade 2017.
Đuzepe de Vergotini, Uporedno ustavno pravo, J. P. Službeni glasnik Beograd 2015.
Ezra Suleiman, „Presidentialism and Political Stability in France“, The Failure of Presidential Democracy: Comparative Perspectives (eds. Juan J. Linz, Arturo Valenzuela) The Johns Hopkins University Press Baltimore, 137-162.
Jean Lacouture, De Gaulle: The Ruller, 1945-1970, Harvill London 1993.
John T. S. Keeler, Martin A. Schain, „Institutions, Political Poker, and Regime Evolution in France“ Presidental Institutions and Democratic Politics, - Comparing Regional and National Contexts (ed. Kurt von Mettenheim), The Johns Hopkins University Press, Baltimore- London 1997, 84-108.
Malcolm Slater, Contemporary French Politics, Macmillan London 1985.
Marijana Pajvančić, Parlamentarno pravo, Fondacija Konrad Adenauer Beograd 2008.
Małgorzata Madej, Cohabitation: The parliamentary aspect of french semi-presidential system, Polisch political science, 37(1) /2008, 184-207.
Maurice Duverger, „А New Political System model: Semi-presidential Government” European Journal of Political Research 8/1980, 165-187.
Marceau Long, Les Services du Premier ministre, Presses ubiversitaires d' Aix-Marseille, Marseille, 1981.
Michel Lascombe, „La Premier Ministre, clef de voute des institutions? L'article 49, alinéa 3 et les autres ..., “ Revue de droit public, 1981.
Милан Рапајић, „Извршна власт у полупредседничким системима“, Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Крагујевац, докторска дисертација 2016.
Миленко Крећа, Бојан Милисављевић, Међународно право представљања (дипломатско и конзуларно право), Универзитет у Београду – Правни факултет Центар за издаваштво и информисање Београд 2017.
Miodrag Jovičić, Odgovornost nosilaca javnih funkcija - uporednopravna studija, Institut za uporedno pravo Beograd 1968.
Nick Helwett, „Nicolas Sarkozy and Legacy of Bonapartism, The French Presidental and Parlamentary Elections of 2007“, Modern &Contemporary France 4/2007, (405-422)
Оlivier Duhamel, Une démocratie à part, Pouvoirs, 126/2008, 17-26.
Oliver Nikolić, „Izvršna vlast u Francuskoj“, Zbornik radova Uvod u pravo Francuske, (ur.Оliver Nikolić, Vladan Petrov), Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2013, 57-72.
Павле Јовановић, „Уставно-правни положај председника Републике Србије у компаративној перспективи“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2007, 123-143.
Pascal Perrineau, „Nicolas Sarkozy: ‘Sarkozyism’, a New Presidential Leadership“ The Presidents of the French Fifth Republic“ (eds. David S. Bell, John Gaffney), Palgrave Macmillan, New York 2013, 181-195.
Philippe Ardant, Le Premier Ministre en France, Montchrestien, Paris 1991.
Ratko Marković, Izvršna vlast, Savremena administracija Beograd 1980.
Robert Elgie, Political Leadership in Liberal Democracies, Macmillan press Ltd London, 1995.
Rоbert Elgie, Political institutions in contemprary France, Oxford University Press, New York 2003.
Robert Elgie, „What is Divided Government?“ Divided Government in Comparative Perspective (ed.Robert Elgie), Oxford University Press Inc 2001, 1-21.
Slobodan P. Orlović, „Ustavne norme i položaj Vlade Srbije“ NBP Žurnal za kriminalistiku i pravo 3/2012, 35-45.
Слободан П.Орловић, Владавина устава или уставног судства, Универзитет у Новом Саду Правни факултет Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2013.
Слободан П. Орловић, Наташа Н. Рајић, „Распуштање парламента – вршење или злоупотреба уставних овлашћења“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 4/2018, 1545-1557.
Слободан Орловић, Уставно право, Универзитет у Новом Саду Правни факултет Центар за издавачку делатност, Нови Сад 2019.
Francis Hamon, „Влада и администрација у Француској и Југославији“ Анали Правног фалултета у Београду 3-4/1984, 380-391.
Hélène Combis, "Président jupitérien": comment Macron comptaitrégner sur l'Olympe (avant les Gilets jaunes),www.franceculture.fr/politique/president-jupiterien-comment-macron-compte-regner-sur-lolympe, 10.април 2021.
Cindy Skach, Borrowing Cinstitutional Design, : Constitutional Law in Weimar Germany and the French Fifth Republic , Princeton University Press New Jersey 2005.
Christopher Kam, Indridi Indridason, „Cabinet dynamics and ministerial careers in the French Fifth Republic“, The Selection of Ministers in Europe: Hiring and Firing, (eds.Keith Dowding, Patrick Dumont), Routledge London and New York 2009, 41-57.
William G. Andrews, Presidental Government in Gaullist France – A study of Executive – Legislative Realations 1958 – 1974,Sunny Press New York 1983.
www.gouvernement.fr/composition-du-gouvernement, 15.мај 2021.
www.constituteproject.org/constitution/France_2008.pdf, 15.април 2021.