ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНЕ СТРУКТУРЕ НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Radojica S Lazić

doi:10.5937/zrpfns55-32972

Radojica S Lazić Akademija za nacionalnu bezbednost, Kraljice Ane b.b.

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns55-32972

Ključne reči: Кључне речи: Други светски рат, Краљевина Југославија, безбедносне структуре, четнички покрет, партизански покрет, савезничке мисије, Одељење заштите народа

Sažetak

Сажетак: У Другом светском рату развој обавештајно-безбедносних структура на тлу Краљевине Југославије одвијао се у изузетно сложеним политичко-безбедносним условима. После априлског рата и потписивања капитулације 17. априла 1941. године, Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије наставило је да делују у оквиру краљевске Владе у избеглиштву.

Након окупације извршено је распарчавање Југославије од немачких и италијанских снага и њихових савезника и квислинга. Територија државе била је подељена на две основне сфере интереса – немачку и италијанску, која је важила све до капитулације Италије 1943. године, као и на четири окупациона подручја: немачко, италијанско, мађарско и бугарско. Припадници „Хрватског усташког покрета” су 10. априла 1941. године прогласили формирање Независне државе Хрватске (НДХ), која је обухватала у почетку територије Хрватске и БиХ, а од октобра 1941. и Срем са Земуном.

У овом раду сагледаваће се деловање обавештајно-безбедносних институција на територији тадашње окупиране државе, са посебним освртом на развој безбедносних органа партизанског покрета.

Biografija autora

Radojica S Lazić, Akademija za nacionalnu bezbednost, Kraljice Ane b.b.

Doktor političkih nauka, profesor na Akademiji za nacionalnu bezbednost, izvodi nastavu iz predmeta "Uvod u nacionalnu bezbednost" i "Demokratska i civilna kontrola službi bezbednosti", urednik svih publikacija koje izdaje ANB. Autor monografije "Kontrola službi bezbednosti u Srbiji".