ДОКАЗНА СРЕДСТВА ПО ОДРЕДБАМА ЗАКОНИКА О ГРАЂАНСКОМ СУДСКОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ ИЗ 1865. ГОДИНЕ

Sažetak

У раду је извршена историјскоправна анализа одредаба Законика о грађанском судском поступку Србије из 1865. године које се односе на доказна средства. Како је доношењу кодификације претходила жива и динамична расправа између аутора законског пројекта, тадашњег министра правде Рајка Лешјанина и Комисије именоване од стране Државног савета са задатком да подробно претресе нацрт, у тексту је пажљиво анализирана архивска грађа о процесу коначног уобличавања законских норми, садржана у фонду Државни савет Архива Србије. Већ 1872. године је уследила иницијатива министра правде Стојана Вељковића за делимичну ревизију појединих законских решења о доказним средствима, о чему нам сведочанство пружа документарни материјал архивског фонда Министарство правде. Иако Вељковићев нацрт никад није озакоњен, из одговора Саветске комисије и судова позваних да се о пројекту изјасне, могуће је закључити где су се у судској пракси показале мањкавости појединих законских решења о доказним средствима у парничном поступку. Нека од тих решења су модификована 1885. и 1901. године, када су усвојене измене и допуне појединих одредби о исправама, сведоцима и заклетвама. У раду су оне детаљно размотрене и, тамо где је то било целисходно, доведене у везу са одговарајућим решењима садржаним у неозакоњеном пројекту из 1872. године.