КРИВИЧНОПРАВНA ЗАШТИТA ПРАВА НА ЖИВОТ КОЈИ ''НИЈЕ ВРЕДАН ЖИВЉЕЊА''

Sažetak

У раду аутор разматра питање кривичноправне заштите права на живот две категорије лица чији живот, по мишљењу дела научне јавности, није вредан живљења. Заједничка карактристика тих особа је да то нису ''умирући'' болесници, али су њихови животни изгледи веома лоши, а квалитет живљења веома низак.

Аутор истиче да одговор на питање, да ли је нека радња која је проузроковала смрт, радња кривичног дела убиства, зависи од тога да ли је неко лице - објект радње, у тренутку њеног предузимања имало право на живот. Оно је то право имало, ако је појавни облик његовог живота имао вредност живота у том моменту. Основни задатак који је аутор себи у раду постовио је да одговори на питање, да ли појавни облици живота које обрађује у раду имају вредност живота, и у зависности од тога, да ли уживају кривичноправу заштиту.

Највећи део рада посвећен је критици аутора који настоје изнаћи обједињавајуће, типске критеријуме о ''вредности'' или ''невредности'' неког живота. Сматра да такви критеријуми нису подобни када је реч о кривичноправној заштити живота.

Закључује да кривично право треба да пружи једнаку заштиту сваком људском животу, без обзира на његов квалитет и без обзира на способности самосталног живљења и прогнозе преживљавања у будућности. Дакле, не постоји живот који би, генерално, био изузет из кривичноправне заштите. То не значи да у одређеном случају нека радња која је имала за учинак смрт тешко индиспонираног лица не може бити изузета из домена кривичноправног санкционисања. Ипак, не могу се прихватити опште обавезујући критеријуми о ''вредности'' или ''невредности'' одређених типова људских живота, већ се сваки случај мора за себе решавати полазећи од напред наведеног принципа за који се аутор у свом раду залаже.