Правна релевантност циља уговора у немачком праву
Sažetak
За разлику од Француског грађанског законика, Немачки грађански законик спада у ред тзв. антикаузалистичких законика, јер у њему циљ ради којег стране закључују уговор, тј. кауза уговора није уобличена у позитивноправни институт, као једна од претпоставки настанка и пуноважности уговора. Управо због тога што кауза уговора није уређена у Законику, посебан значај добија питање дејства апстрактних правних послова. Законик познаје више врста апстрактних правних послова или правних радњи, од којих су по свом значају свакако најважнији обећање дуга (Schuldversprechen) и признање дуга (Schuldannerkennung), јер је њихова апстрактност најизраженија. Међутим, ни код ових правних послова се не прекида веза са циљем обавезивања, јер у случају његовог неостварења постоји могућност захтевања повраћаја датог позивом на правила неоснованог обогаћења.
Из чињенице да у Немачком грађанском законику питање циља уговора није изричито уобличено у позитивноправни институт не може се закључити да је оно и правно ирелевантно. Циљ ради којег стране закључују уговор добија правну релевантност у две своје димензије: у виду допуштеног и у виду недопуштеног циља. Закључивање правних послова из недопуштених побуда Законик санкционише у контексту општих граница слободе уговарања, позивом на повреду добрих обичаја (gute Sitten), док вршење фактичких или правних радњи ради постизања недопуштених циљева у контексту института стицања без основа. Допуштени циљеви страна добијају правну релевантност код многих института. Код неких Законик садржи формулацију која указује на потребу утврђивања циља ради којег је правни посао закључен, док је код других ову потребу утврдила судска пракса или правна наука. Утврђивање тог циља служи санирању последица отпадања или обезбеђењу остварења циља обавезивања страна. Од правних института код којих правни значај добијају допуштени циљеви ради којих су стране закључиле правни посао или учиниле правну радњу по свом значају се свакако издвајају отпадање основа правног посла (Störung der Geschäftsgrundlage), посебни случајеви престанка уговора због остварења циља уговора независно од радње дужника, посебан случај стицања без основа који налаже обавезу повраћаја датог у случају неостварења резултата обухваћеног циљем чинидбе и ништавост појединих одредаба општих услова пословања којима се онемогућава остварење сврхе уговора.