Правна заштита и оснаживање одраслих, рањивих лица
Sažetak
Имајући у виду демографске трендове који иду у правцу повећања броја становника старије животне доби, врло је значајно да се породично право бави потребама одраслих, рањивих лица. У 2021. години у Србији проценат становништва од 65 година и старијих износи 21.3. Број корисника центара за социјални рад који су лишени посовне способности је у порасту (у 2017. години је 13.075 лица лишенo посовне способности).
У овом раду аутори анализирају измене у процесном праву чији је циљ правна заштита и оснаживање одраслих, рањивих лица. Једна од солуција је лимитирање одлуке о лишењу пословне способности на тај начин што се предвиђа да та одлука треба да буде проверавана у максималном року од три године. Друга солуција је увођење обавезе за суд да дефинише правне послове које лице лишено пословне способности може да обавља самостално, а посебно да може да обавља своје изборно право (Закон о ванпарничном поступку, измене из 2014. године).
Аутори даље анализирају предложене измене пордичног права чији је циљ правна заштита и оснаживање одраслих, рањивих лица. Скорашњи Нацрт измена и допуна Породичног закона садржи одредбе којима се оснажују лица којима је потребно ограничити пословну способност. Један од предлога је напуштање установе лишења пословне способности и увођење установе ограничења пословне способности. Осим тога се предлаже да се судском одлуком о ограничењу пословне способности одреде не само правни послови, како је предвиђено у садашњем тексту Породичног закона, него и радње, које лице ограничене пословне способности није способно да самостално предузима у односу на своју личност и имовину. Укључивањем правних радњи се, у ствари, проширује круг права која има лице ограничене пословне способности, јер би могао самостално да предузима не само правне послове него и правне радње који нису обухваћени одлуком. Даље се одређује дужност орган старатељства да заштитити достојанство и добробит штићеника; да тежи што мањем ограничању права штићеника; да подстиче самостално доношење одлука штићеника, да му пружа подршку у доношењу одлука, као и учешће у животу заједнице; да узима у обзир специфичности личности штићеника и прихвата његове одлуке, мишљење, жеље и ставове осим ако је то у супротности са доброботи штићеника. Предвиђа се обавеза старатеља да се стара да штићеник благовремено добије сва обавештења о питањима која га се тичу и да у обављању послова старатеља у највећој могућој мери узме у обзир одлуке, мишљење, жеље и ставове штићеника. На тај начин се даје примат принципу жеља и статвова штићеника у односу на ранији принцип најбољег интереса штићеника, а што је у складу са савремним кретањима у компаративном породичном праву.