ПРИМЕРИ НАДЛЕЖНОСТИ УПРАВНИКА ПРОВИНЦИЈЕ У ИМОВИНСКОПРАВНИМ ПАРНИЧНИМ ПОСТУПЦИМА У РИМУ

Sažetak

У раду је обрађено неколико питања. На самом почетку, врши се преглед извора права којим је регулисано питање надлежности управника провинција од ширих ка ужим. Надлежност управника настајала је његовим уласком у провинцију. У случају напуштања провинције, његове надлежности су престајале и он је постајао приватно лице. Замена персоналног карактера надлежности управника, који је значајно уздрман Каракалином конституцијом из 212. године, у корист територијалног, очигледна је на крају домината. Управник је могао да има цивилне и војне надлежности. Прве су обухватале правосудну и управну власт. Правосудне надлежности делиле су се на оне у кривичној и оне у грађанској материји. Од целокупног обима грађанске материје, у раду су обрађени примери надлежности управника провинције у материји имовинског права, односно, према Гајевој трипартицији, материји под називом ius quod ad res pertinet. Управник провинције био је надлежан да решава готово сва спорна питања која су настајала у свакодневном животу становника приликом заснивања, заштите и гашења права, како оних везаних за државину, својину и стварна права на туђим стварима, тако и оних у материји облигација и наслеђивања.