Ugovor i kod: primer prediktivnog ugovaranja
Sažetak
Prediktivno ugovaranje koristi informacione tehnologije za utvrđivanje korelacije između ugovornih odredbi i izvršenja ugovora korišćenjem spoljašnjih podataka; krajnji cilj primene navedenog metoda je da ugovor bude definisan na način koji obezbeđuje njegovo izvršenje u skladu sa voljom ugovornih strana. Ugovarači mogu da predvide kako su uslovi predviđeni ugovorom (i izbor između tih uslova) povezani sa rezultatima (ishodima) ugovora. Prediktivno ugovaranje se sastoji od: (1) analitičkog modela i (2) skupa podataka o uslovima ugovora, ishodima i spoljašnjim uslovima. Analitički model trebalo bi da bude definisan na način koji je “čitljiv” i razumljiv za programera koji ga prevodi u programski kod. Prediktivno pregovaranje moguće je primeniti na jednostavne ugovore koji se masovno zaključuju: razlog ovog ograničenja je što se sposobnost modela da predvidi ishode smanjuje kako se kompleksnost predmeta analize (ugovora) uvećava. Kompleksni ugovori ostaju izvan domena prediktivnog ugovaranja. Prediktivna sposobnost analitičkog modela povećava se uvećavanjem količine podataka kojima model ima pristup. Premisa na kojoj se zasniva prediktivno ugovaranje je da je ugovor kompleksan sistem u njemu sadržanih ugovornih odredbi. Stepen kompleksnosti ugovora proporcionalan je stepenu interakcija između uslova ugovora: što je tepen tih interakcija veći, to je ugovor kompleksniji. Prediktivno ugovaranje ima za cilj da pomogne sastavljačima ugovora da predvide efekte ugovornih odredbi na ishode (pod uticajem definisanih spoljašnjih faktora) tako da naredne ugovore mogu da unaprede na način koji omogućava bolje ishode. Poboljšanje ishoda ugovora krajnji cilj prediktivnog ugovaranja. Prediktivno ugovaranje omogućava da se pitanje rizika modifikacije koje je u tradicionalnom smislu predmet pravne analize i intuicije, sprovede na proceduralno definisan, merljiv i kontrolisan način. Primena prediktivnog ugovoranja podstaknuto je mogućnošću njegove automatizacije i računarske obrade.
Reference
1. Badawi, Adam B. & Dari-Mattiacci Giuseppe “Reference Networks and Civil Codes”, u “Law as Data: Computation, Text and the Future of Legal Analysis”, Michael A. Livermore & Daniel N. Rockmore eds., 2019, 339-65.
2. Cvetković, Predrag, “Law as a Complex Adaptive System: path Toward Self-Sustainability of Legal Framework”. Collection Papers Fac. L. Nis, 84/2019, str. 63-74;.
3. Cvetković, Predrag. “Primena tehnologije u pravnom kontekstu-primer LegalTech-a”. Pravo i privreda 60/2022, str. 447-460.
4. Cvetković, Predrag: “Ugovor kao algoritam: uvodna razmatranja, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 92/2021, str. 15-34.
5. Haney, Brian S. (Hani), “Applied Natural Language Processing for Law Practice”. https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3483758, 01. mart 2022.
6. Ruhl, John B.,, Katz, Daniel Martin, “Measuring, monitoring, and managing legal complexity”. Iowa L. Rev. 101/2015, str. 191-244.
7. Smith, Thomas A, “The Web of the Law”, San Diego L. Rev. 44/2007, str. 316-354.
Internet izvori:
https://mitratech.com/products/eraclm/.