РЕНТА КАО ОБЛИК НАКНАДЕ ДЕЛИКТНЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ

József Szalma

doi:10.5937/zrpfns47-4341

József Szalma Академик Јожеф Салма, редовни професор Правног факултета у Новом Саду Јószef Szalma, Academician, DSC, Dr.Hc., Full Professor Faculty of Law Novi Sad

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns47-4341

Ključne reči: right of the social insurance body to reimburse the amount of compensation from the tortfeasor||, ||регресно право носиоца пензијског и инвалидског осигурања према штетнику, compensation by instruments of social security insurance||, ||метод аналогије са пензионим осигурањем, compensation by action for damages accrued in the past||, ||метод повратног утужења, actuarial calculation as a means of determination of the amount of annuity||, ||актуарски рачун као метод утврђивања висине ренте, contractual annuity and annuity as damages||, ||уговорна и деликтна рента, cummulative annuity||, ||кумулативна рента, , successive annuity||, ||сукцесивна рента, annuity as a form of compensation for disability to work||, ||Рента као облик накнаде штете код умањења радне способности

Sažetak

У раду се указује да је рента сукцесивна (периодична) облигација. Може бити уговорног порекла, као што је то случај са уговором о доживотном издржавању.Рента може имати и деликтно порекло и тада има функцију накнаде штете, тако да се штета не надокнађује одједном, у јединственом износу, као што је то по правилу случај код накнаде штете. Образложење за сукцесивну накнаду код појединих врста деликтне штете, као што је то случај са уамњењем радне способности, јесте у томе, што се и штета исказује периодично, а не одједном. Радник због телесног оштећења има умањену радну способност, а тиме и умањену зараду. Штета му се понавља сваког месеца у виду разлике између зараде пре и после оштећења. Разматрају се различтити видови рентне одштете: сукцесивна рента као правило, кумулативна рента као изузетак, - оправдан нарочитим разлозима на страни оштећеника, као што је потреба за преквалификацијом. Код утврђивања висине месечне ренте анализирају се метод актуарског рачуна, код кога се води рачуна о елементима садашње и будуће штете.Због хипотетичких чињеничних елемената актуарског рачуна, закон допушта накнадну ревизију правноснажне пресуде о ренти, уколико су се околности у вези зараде остварене после оштећења битно измениле, у односу на стварне и хипотетичне чињенице које су се имале у виду у време досуђивања рентне накнаде, тако да је зарада битно умањена или је престала, услед погоршања радне способности. Констатује се да код ревизије ренте нема пробоја правноснажности, пошто чињенично дејство правноснажности не обухвата битно нове околности.