Lažan i pogrešan iskaz svjedoka u krivičnom postupku

  • Svjetlana Dragović Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske
Ključne reči: кривични поступак, свједок, лажан исказ, погрешан исказ

Sažetak


Извођење доказа свједоцима се састоји у саслушавању (испитивању) свједока, односно узимању исказа од свједока. Свједоци представљају најчешће коришћено доказно средство и њихов исказ, без обзира на све мањкавости које прате ово доказно средство, веома је значајан и још увијек незамјенљив доказ у кривичном поступку.

            Суд своју одлуку може заснивати само на истинитом исказу. Свједок је дужан да дâ истинит исказ. Давање лажног исказа представља кривично дјело. Међутим, одређени недостаци и грешке у процесима који чине исказ, као и сам начин „узимања“ исказа од свједока, могу довести до погрешног исказа. Погрешан исказ није лажан исказ, нити је давање погрешног исказа кривично дјело.

Како би се јасније направила разлика између лажног и погрешног исказа, аутор ће у раду прво дефинисати исказ и објаснити његову структуру са судскопсихолошког аспекта, а затим указати на разлику између лажног и погрешног исказа свједока у кривичном поступку.

Reference

1.      Ајдуковић, М.: Одабране теме из судске психологије – Психологија свједочења и исказа; Правни факултет Свеучилишта у Загребу; Загреб; 2007.


2.      Бедли, А: Људско памћење - теорија и пракса; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2004.


3.      Бркић, С.:Зашто нам је потребна заштита сведока; објављено у: Правни живот – часопис за правну теорију и праксу 9/2005; стр. 837-847.


4.      Vodinelić, V.: Kriminalistika; Prosveta; Beograd; 1970.


5.      Грубач, М.: Кривично процесно право – четврто измењено и допуњено издање; Правни факултет Универзитета Унион у Београду; ЈП „Службени гласник“;2006.


6.      Делић, Н.: Појам и структура исказа – судскопсихолошки аспект, Годишњак Правног факултета, година II, 2/2011.


7.      Димитријевић, В. Д.: Кривично процесно право – осмо допуњено издање; Савремена администарција; Београд; 1982.


8.      Ekman, P.: Laganje; Mediterran publishing; Novi Sad; 2010.


9.      Ekman, P: Razotkrivene emocije; Zavod za udžbenike; Beograd; 2011.


10.  Живановић, Т: Општи део основа кривичног права; Београд; 1921.


11.  Ковачевић, Р: Форензичка психијатрија;Правни факултет у Бањој Луци; Београд; 2000.


12.  Лукић, М., Пејаковић, С., Марић, Ј.: Правна медицина – судска медицина и психопатологија; Научна књига; Београд; 1990.


13.  Olegovich Antonov, I, Vilsurovna Burganova, G., Mukhametdinovna Nasyrova, Y.: The Concept of Lie and Its Identification in Criminal Proceedings, Propósitos y Representaciones, 9(SPE2), e1005, 2021.  http://dx.doi.org/10.20511/pyr2021.v9nSPE2.1005


14.  Рот, Н.: Општа психологија; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 1990.


15.  Simović, N. M., Simović, M. V., Govedarica, M.: Krivično procesno pravo – Uvod i opšti dio, šesto izmijenjeno i dopunjeno izdanje; Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću; 2021.


16.  Стојановић, З: Коментар кривичног законика – треће допуњено издање; ЈП „Службени гласник“; 2009.


17.  Hails J.:, Criminal Evidence, 2013, 145.


18.  Horn R. Laurence: From Lying to Perjury, Linguistic and Legal Perspectives on Lies and Other Falsehoods, Walter de Gruyter GmbH & Co KG, 2022, 16.

Objavljeno
2024/01/03
Rubrika
Originalni naučni rad