КА ПЛУРИПЕРСПЕКТИВИСТИЧКОЈ БИОЕТИЦИ

Vojislav Đurđić; Marko Trajković

doi:10.5937/zrpfns47-4453

Vojislav Đurđić Pravni fakultet Niš
Marko Trajković

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns47-4453

Ključne reči: pluri-perspectivism||, ||плуриперспективизам, integralism||, ||интегрализам, criminal-law theory||, ||кривичноправна теорија, law||, ||право, bioethics||, ||биоетика, ethics||, ||етика,

Sažetak

Зашто се ми правници данас бавимо биоетиком? Ко нам је пружио могућност да из сопствене самодовољности, коју нам правна наука и пракса нуде, кренемо на пут ка биоетичком подручју? Да ли смо тим путем кренули као правници филозофи или као позитивисти? Ако се бавимо биоетиком као новим пољењм у којем можемо да откријемо корене своје науке, јер се бавимо животом, онда смо на ваљаном путу. Али, ако и биоетици прилазимо са разине правног позитивизма, тада не само да ништа ваљан нисмо учинили за биоетику, већ смо јој нанали непоправљиву штету.