Ogranicenje clana 8 Evropske Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za vreme vanrednog stanja

Sažetak

Право на приватност представља једно од основних људских права јер покрива широк спектар односа који се односе на приватан живот појединца. Почев од права на породичан живот и права на приватан живот, многи институти који се у данашње време појављују као веома важни, као што је заштита података, налазе своје место и део су права на приватност. Упркос томе, право на приватност је једно од релативних права заштићено Европском конвенцијом, што значи да може бити ограничено у одређеним случајевима и прописаним условима. Један од примера могућности његовог ограничења је током епидемија вируса Ковид 19. С обзиром на то да је велики број држава из целог света ограничило право на приватност поставља се питање да ли и у којој мери је ограничење било неопходно, да ли је било у складу са законом и да ли је служило легитимном циљу. Одговоре на ова питања можемо наћи анализирајући сваки појединачни случај и досадашњу праксу Европског суда за људска права који представља полазне основе. Предмет овог рада је управо испитивање услова ограничења права на приватност који су прописани Европском конвенцијом и анализа праксе Европског суда за људска права.