ПОЛИТИЧКА ВЛАСТ И ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Marko Parezanović

doi:10.5937/zrpfns57-47022

Marko Parezanović Akademija za nacionalnu bezbednost

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns57-47022

Ključne reči: национална безбедност, политика, власт, моћ, политичка власт, политичка моћ, држава, институције, државне институције, ауторитет, апаратска борба.

Sažetak

Политичка власт и државне институције, пре свега у смислу преплитања и редукције њихове политичке моћи, представља истраживачку тему која траје већ хиљадама година. Изучавањем испреплетаних коридора ових политичких феномена, бавили су се многи, али никада ову тему нису успели да истраже до краја. У овом раду, анализиран је њихов каузални однос, са посебним акцентом на склоности политичке власти и државних институција да се отуђе, у којима се ове „слуге народа“, временом трансферишу у господаре, због чега се у овом раду полази од става да политичка власт жели да подреди државне институције. Научни значај превасходно је садржан у настојању да се додатно обогати научно-истраживачки фонд из области теорије политике и државе. Циљ истраживања је знатно амбициознији и садржан је пре свега у намери да се укаже на све позитивне, али и негативне реперкусије које произилазе из сложених односа између политичке власти и државних институција, са намером да се указивањем на те друштвене аномалије, повећа степен демократизације, али и функционалности друштва у целини.

Biografija autora

Marko Parezanović, Akademija za nacionalnu bezbednost

Marko Parezanović[1]

Academy for National Security

GEOPOLITICAL POSITION AND MILITARY-STRATEGIC SIGNIFICANCE OF THE KALINJINGRAD REGION

Summary

The paper analyzes the geopolitical position of the Kaliningrad region, with a dual, mutually opposed view of the military-strategic importance of this area. On one hand, the Kaliningrad region is treated as a territory of special importance for the strategic security of the Russian Federation, and on the other, as a potential factor threatening the security of the Baltic states and NATO. When it comes to the land border, the neighboring countries of the Kaliningrad region are Poland and Lithuania. Given that Poland has serious military capacities, as well as having extremely complex military and political relations with the Russian Federation, special attention is paid to the analysis of a possible limited military intervention of the Polish army in the Kaliningrad region. Otherwise, such a scenario is unlikely and would be a prelude to armed conflicts on a much wider scale, but such strategies are increasingly being developed in Western expert and information circles. The issue of the Suwalki Gap, which is the only land link between Russia, Belarus and the Kaliningrad region, was also discussed, with a special emphasis on Lithuania and its interests in the aforementioned corridor.

Keywords: geopolitics, military force, Kaliningrad region, Baltic fleet, NATO, Poland, Lithuania, Suwalki Gap.

[1]Contact: beogradbg15@gmail.com.

Reference

Armalz T. Miles, Enders M. Adam, “Who Supports Political Violence?“, Perspectives on Politics, 2022, 1-18. doi:10.1017/S1537592722001086.

Ludvig Beckman, „Popular sovereighty facing the deep state. The rule of recognition and the power of the people“, Cricical Review of International Social and Political Philosophy, 7/2021, doi.org/10.1080/13698230.2019.1644583.

Von Beyme Klaus, Suvremene političke teorije, Stvarnost, Zagreb 1977.

Деспотовић Љубиша, Политичка власт, моћ и политичка облигација, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2021, https://www.kcns.org.rs/agora/politicka-vlast-moc-i-politicka-obligacija/, 18. август 2023.

Đorđević Jovan, Politički sistem, Savremena administracija, Beograd 1977.

Јовановић Бошко, Кадрови решавају све, Политика – интернет издање од 14.03.2017, Београд, 2017, https://www.politika.rs/scc/clanak/376104/Kadrovi-resavaju-sve, 15. август 2023.

Jovičić Dragomir, „Demokratija i političke institucije“, Civitas, 1/ 2017.

Лукић Радомир, Политичка теорија државе, Завод за уџбенике и наставна средства и БИГЗ, Београд 1995.

Mala politička enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1966.

Марјановић Јован, Теорија политике, Универзитет у Београду, Београд 1996.

Марјановић Јован, Политичке странке и модерна држава, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999.

Марковић Михаило, Филозофски основи науке, БИГЗ, Београд 1994.

Милашиновић Радомир, Милашиновић Срђан, Основи теорије конфликата, Факултет безбедности, Београд 2007.

Милошевић Горан, Стајић Љубомир, „Индикатори економске безбедности – осврт на Републику Србију“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018.

Милошевић Горан, Стајић Љубомир, Економска безбедност, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2022.

Марковић Михаило, Друштвена мисао на граници миленијума, Службени лист СРЈ, Београд 1999.

Михајловић Владан, Уставно право, Владан Михајловић, Краљево 2009.

Парезановић Марко, Политички преврат - савремени приступ, Нова српска политичка мисао, Београд 2013.

Politička enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1975.

Simeunović Dragan, Političko nasilje, Radnička štampa, Beograd 1989.

Симеуновић Драган, Теорија политике, Удружење „Наука и друштво“, Београд 2002.

Симеуновић Драган, Увод у политичку теорију, Институт за политичке студије, Београд 2009.

Стајић Љубомир, Основи система безбедности – са основама истраживања безбедносних појава, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2021.

Станковић Владан, Перић-Дилигенски Тијана, „Неформални облици друштвене аномије“, Српска политичка мисао, 2/2023.

Терзић Славенко, Стара Србија - драма једне цивилизације, Православна реч и Историјски институт, Нови Сад – Београд 2012.

Francis Fukuyama, „In Defense of the deep state“, Asia Pacific Journal of Public Administration, 2023, DOI: 10.1080/23276665.2023.2249142

Hejvud Endru, Politika, Clio, Beograd 2004.

Ћосић Добрица, Српско питање у XX веку, књига 7, Службени гласник, Београд 2009.

Чавошки Коста, Сећања неуспешног политичара – трећи том, Catena Mundi, Београд 2022.