ОСНОВНИ ПОСТУЛАТИ ПРАВДЕ, ПРАВИЧНОСТИ И КОНСЕНСУАЛНО ОДЛУЧИВАЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Sažetak

Кривични поступак представља институционални оквир за  се одлучивање о основаности казненоправног захтева овлашћеног тужиоца, усмереног на кажњавање окривљеног. Легалитет кривичног гоњења подразумева да јавни тужилац мора да покрене кривични поступак, ако су испуњени одговарајући стварни и правни услови. Међутим, нормативни оквир поступања јавног тужиоца дозвољава и могућност дискреционог кривичног гоњења. Јавни тужилац, у одређеним процесним ситуацијама, може процењивати, не само законитост, већ и целисходност покретања кривичног поступка.

Јавни тужилац може одлучивати и на основу сагласности постигнуте са супротном кривичнопроцесном странком-окривљеним. Реч је о установи условног одлагања (опроста) кривичног гоњења, као и о консенсуалном одлучивању на основу споразума о признању кривичног дела, али о сагласности странака  о сведочењу окривљеног и осуђеног. Применом ових установа, остварују се основни постулати консенсуалне правде у кривичном поступку.  Како цела ствар изгледа, ми смо стално у овом питању на Аристотеловом „терену“ где трагамо за правичном одлуком која би ваљала да буде нека златна средина, која је ипак можда недостижна. У трагању за ваљаном одлуком правичност ће, према Аристотелу, своју допуну добити кроз праведност која је вишег моралног значаја-она је  према наводима Милоша Ђурића „коректура“ закона.