А ПРАВО ОСУЂЕНИХ ЛИЦА НА ПОСЕТЕ ЧЛАНОВА  ПОРОДИЦЕ И ОСТВАРИВАЊЕ КОНТАКАТА ВАН ЗАВОДА

Ivan Milić; Zdravko   Grujić

doi:10.5937/zrpfns58-49778

Ivan Milić Pravni fakultet u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu asistent na predmetu Kriminologija Katedra za krivično pravo
Zdravko V. Grujić Vanredni profesor, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Правни факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfns58-49778

Ključne reči: осуђени, казна затвора, члан породице, затвор, права осуђених, право на посете.

Sažetak

Савремени систем извршења казне затвора, за разлику од првих класичних система извршења ове казне, заснива се на принципима индивидуализације, ресоцијализације и хуманог поступања са осуђеним лицима. Прилагођавање начина извршења казне затвора осуђеном лицу у циљу што ефикаснијег остваривања сврхе кажњавања представља основни принцип савременог система извршења казне затвора или предуслов за остваривање успешне ресоцијализације осуђеног лица. Принцип хуманог поступања према осуђеним лицима базира се на прописивању основних (минималних) права осуђеника на издржавању казне затвора националним правним прописима, али и успостављању минималних стандарда права на регионалном и глобалном међународном нивоу. Имајући у виду усклађеност законодавства Републике Србије са стандардима прописаним међународним изворима у области права лица лишених слободе, права осуђених лица на издржавању казне затвора на посете чланова породице и остваривање контаката са спољним светом представљају значајан чинилац у остваривању ресоцијализације осуђених лица и предуслов њихове успешне реинтеграције у социјалну заједницу.

Права осуђених лица која казну затвора издржавају у казненим заводима разликују се, пре свега, у зависности од тога да ли је реч о општој осуђеничкој популацији или је, пак, реч о тзв. посебним категоријама лица осуђених на казну затвора. Једно од основних права осуђених лица која казну затвора издржавају у казненом заводу јесте право да их посећују чланови породице. Предмет пажње аутора је управо право на посете чланова породице, али и остваривања других контаката са спољним светом. Реч је о праву које, у основи, имају све категорије осуђених лица, али се право на посете чланова породице, обим и учесталост посета разликује у зависности од категорије и положаја осуђеног лица у установи и могућности коришћења проширених права (погодности) осуђеника.