Начело одрживог развоја у међународним правним актима и пракси Међународног суда

Sažetak

Циљ овог рада је да прикаже како је регулисано питање одрживог развоја на међународном плану. Одрживи развој је дефинисан средином осамдесетих година прошлог века и од тада изазива расправе међу правницима о релевантности у међународном праву. Поједини аутори наводе да није у питању установљено начело него да је оно у процесу настајања. Изузетак од овог става представља позиција судије Верамантрија у Случају Габчиково-Нађмарош, пред Међународним судом. Пошто је у питању начело, оно не садржи јасно утврђена права и обавезе, већ је формулисано уопштено, па чак и нејасно у погледу правног дејства. Ипак је у питању правно начело, које за разлику од моралних или политичких начела има обавезујућу правну снагу и не може се занемарити. Оно се налази у појединим међународним уговорима, а саставни део је и права Европске уније. Начело одрживог развоја је повезано са начелом предострожности, проценом утицаја на животну средину и другим начелима.