ПРАВА ОКРИВЉЕНОГ ЛИЦА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА

Sažetak

Савремени трендови живота и рада „без граница“ за последицу имају пораст прекограничног криминалитета што утиче и на повећање броја кривичних поступака у којима постоји потреба за сарадњом надлежних органа из више држава. У овим случајевима, у Европи достигнут висок стандард права окривљених лица намеће потребу за хармонизацијом прописа и то првенствено оних који се односе на најважнија права осумњиченог, односно окривљеног лица као што су право на информисање и право на тумачење и превођење. У Европској унији, после доношења Резолуције о мапи пута за јачање процесних права окривљених лица у кривичном поступку (које је донео Савет Европе 2009) и од тада још неколико директива и одлука релевантних за ову проблематику, прошло је доста времена, а различита процесна решења у државама и даље постоје, због чега је потребно даље развијати и усаглашавати ова правила да се не би доводили у питање основни принципи међународне правне помоћи у кривичним стварима, првенствено принцип узајамног поверења и принцип узајамног признавања одлука. Значајан корак у даљем правцу развоја прекограничне сарадње у кривичним стварима на нивоу Европске уније је предлог Уредбе Европског парламента и Савета о уступању кривичних поступака који је донет 2023, у односу на који се већ у стручној јавности истиче потреба за чврстим и експлицитним успостављањем стандарда права окривљеног. Република Србија, која је у процесу придруживања Европској унији има законска решења која нису у потпуности усклађена са регулативом Европске уније која се односи на права окривљеног лица, а која су од значаја и за прекограничну сарадњу. У раду, аутори се баве анализом права окривљених лица у релевантним директивама Европске уније и права која су им дата у Законику о кривичном поступку Републике Србије и то првенствено права на информисање и права на тумачење и превођење.