ЗНАЧАЈ ПРЕДУГОВОРНОГ ПОСТУПАЊА ЗА НАДЛЕЖНОСТ И МЕРИТУМ У ИНВЕСТИЦИОНОЈ АРБИТРАЖИ

Sažetak

  

У раду се аутор бави питањем условима под којима се предуговорно поступање квалификује као инвестиција од чега ће зависити надлежност трибунала у међународној инвестиционој арбитражи. У раду су хронолошки приказане арбитражне одлуке (ICSID, SCC, UNCITRAL) које показују развој арбитражне праксе од првобитног става да предуговарање само по себи не може представљати инвестицију до новије праксе где је предуговорно поступање квалификовано као инвестиција. Овај тренд треба разумети не само у светлу развоја праксе већ и у светлу различитих билатералних споразума о заштити инвестиција, који нуде и различите дефиниције инвестиција, као и различитих околности случаја. Пракса показује да ће предуговорно поступање представљати инвестицију уколико постоји широка дефиниција инвестиције у меродавном споразуму или ако постоји додатни правни основ за обавезу државе да надокнади ове трошкове. Иако новија пракса указује на тренд прихватања предуговорног поступања као инвестиције, а тиме и услова за заснивање надлежности, такав тренд не постоји у погледу захтева за накнаду измакле добити због неуспелих преговора.