КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ГРАЂАНСКО ПРАВО - Елементи за стратегију прилагођавања

Sažetak

У новије време се све чешће указује на потребу да се на системски начин одговори на изазове који се јављају у вези са заштитом животне средине и одрживим развојем. У средишту те проблематике су климатске промене и њихове последице. У раду је указано на чињеницу да се клима мења под утицајем људских активности, али и услед природних законитости на које је указао Милутин Миланковић. У том смислу, друштво би требало да организовано ради на отклањању узрока анторпогене природе, и да се истовремено прилагођава климатским променама које су неизбежне.

Европска унија је усвојила посебну Стратегију прилагођавања нa климатскe променe. Тим документом су одређене смернице за развој јавних политика и оперативних мера у различитим областима. Сличне (националне) стратегије су донеле и поједине државе.

Ефикасно спровођење стратешких докумената и јавних политика није могуће без одговарајуће правне регулативе.

Право традиционално касни за друштвеним потребама, укључујући и оне које се тичу реаговања на климатске промене и њихове последице.

У раду је указано на потребу да се грађанско право прилагоди актуелним трендовима. Аутор сматра да је неизбежно редефинисање права својине и да ће оно због климатских промена бити додатно ограничено како у јавном интересу, тако и ради заштите егзистенцијалних интереса појединаца и ужих друштвених група. У том контексту, посебно је указано на размишљања појединих европских и америчких аутора о социјалној функцији овог и дугих института приватног права.

Да би се постигао виши степен друштвене кохезије у кризним ситуацијама, правна регулатива ће морати да буде у већој мери усаглашена са моралним правилима. Друштво ће морати да ствара праведније право, а појединци да га остварују уз више узајамног разумевања и солидарности.

Аутор сматра да треба реформисати и традиционално имисионо право. Правила о имисијама не треба да буду усмерена само на заштиту приватних, већ и на заштиту јавних интереса. У том смислу и одоговорност не треба да буде везана само за недопуштени утицај на суседне непокретности, већ је треба проширити и на случајеве у којима неко емитује у околину нешто што угрожава ширу друштвену заједницу. У раду је такође указано на потребу да се прецизније уреде питања која се односе на ерозију тла, промену водотока, службености и сл.