ГРАНИЦЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ ИНКРИМИНАЦИЈЕ И НАЧЕЛО ЗАКОНИТОТИ КОД БЛАНКЕТНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ
Ко је непоштен, казниће се !
Sažetak
Рад се бави анализом праксе Врховног (касационог) суда у предметима у којима је тај суд одлучивао о граници кривичноправне инкриминације код бланкетиних кривичних дела против привреде. Већ дужи низ година, браниоци у овим предметима пред Врховни суд износе питање разграничења између кривичноправне и грађанскоправне одговорности, те питање одређености радње извршења која се окривљенима ставља на терет када се они гоне за бланкетна кривична дела против привреде. Покушаји бранилаца да од Врховног суда добију иоле прецизан одговор о линији разграничења између кривичноправне и грађанскоправне одговорности, те одговор на питање о границама до којих може да се проширује радња извршења наведених бланкетиних дела нису уродили плодом. Поређењем ставова које је у својим одлукама заузео Врховни суд са ставовима правне теорије о значају, природи и садржини јемстава која произилазе из начела законитости, и даљим поређењем са ставовима које је по том питању заузео Европски суд за људска права, у раду се закључује да је начело законитости код бланкетних кривичних дела против привреде потпуно обесмишљено, а да су окривљени препуштени сасвим арбитрарном гоњењу за ова кривина дела. Растегљивост судског тумачења при одређивању граница одговорности код бланкетних кривичних дела против привреде отишла је толико далеко да се заиста може рећи да судови у Србији у овим предметима поступају руководећи се начелом поштења, а не начелом законитости, отуд и поднаслов рада.
Reference
Kenneth S. Gallant, The principle of legality in international and comparative criminal law. Cambridge: Cambridge University Press 2009.
Juan Ј. Garcia Blesa, “Neoliberal rationality and the rhetoric of sacrifice in the construction of proportionality discourse: a case-study from the European Court of Human Rights“, The International Journal of Human Rights, 2024, 1-26.
Aleksandar Goldštajn, Trgovačko ugovorno pravo – međunarodno i komparativno, Narodne novine, Zagreb 1991.
Никола Вуковић, Правна заблуда у кривичном праву, Службени Гласник, Београд 2018.
Joko Dragojlović i Gordan Grujić, „Krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica“, Pravo-teorija i praksa, 35(4-6), 2018, 30-44.
Vojislav Đurđić, „Analogija kao metod tumačenja krivičnog i krivičnog procesnog prava“, Crimen, 7,3/2016, 109-137.
Miodrag Jović, „Blankentna krivična dela“, Pravne teme, 1(03)/2013, 66-76.
Ktarina Jovičić, „Uzročnost i naknada štete“ XXIII Međunarodni naučni skup Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, Beograd-Valjevo, Institut za uporedno pravo, 2020,235-248.
Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, Beograd, Dereta 2018.
Ivan Mandić, „Oblici neprava determinisani spoljašnjim elementima prava“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 89, 1/2017, 5-16.
Jadranka Osrečak, „Poredbenopravni prikaz načela savjesnosti i poštenja“, Zagrebačka pravna revija, 3(1), 2014, 53-77.
Nina Peršak, “EU criminal law and its legitimation: in search for a substantive principle of criminalisation“, European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice, 26(1), 20-39.
Jožef Salma, „Pravne osobine građansko-pravne odgovornosti - razgraničenje građansko-pravne od krivično-pravne odgovornosti“, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 42(1-2), 2008, 79-98.
Јожеф Салма, Облигационо право, Правни факултет Универзитета у Новом Саду 2009.
Mikhael Timmerman, (2018). Legality in Europe: on the principle'nullum crimen, nulla poena sine lege'in EU law and under the ECHR. Florence : European University Institute, 2018.
Tea Hasić, „Običaji kao izvor trgovačkog prava“, Pravni vjesnik: časopis za pravne i društvene znanosti Pravnog fakulteta Sveučilišta JJ Strossmayera u Osijeku, 30(3-4), 2014, 239-257.
Luzius Wildhaber, “A Constitutional Future for the European Court of Human Rights?“, Human Rights Law Journal, 23(5/7), 2002, 161-165.