Право и реторика у Цицероновом говору у одбрану Гнеја Планција

  • Tamás Nótári Dr. habil. PhD, Associate Professor, Department of Civil Law and Roman Law of the Faculty of Law of the Károli Gáspár University Budapest; Research Fellow of the Institute for Legal Studies of the Centre for Social Sciences of the Hungarian Academy of Sciences
Ključne reči: elections||, ||избори, Roman criminal law||, ||римско казнено право, crimen ambitus||, ||crimen ambitus, bribery||, ||подмићивање, Marcus Tullius Cicero||, ||Marcus Tullius Cicero,

Sažetak


Цицеронов говор у одбрану Гнеја Планција (Cnaeus Plancius) одржан је у рану јесен 54. године пре н. е., непосредно пре или после говора у одбрану М. Емилија Скаура. Планције је освојио функцију едила за 54. годину победом на изборима, али како то у Риму није било неуобичајено, његов побеђени конкурент М. Јувенције Латеренс оптужио га је за изборну корупцију/превару (ambitus). Цицерон који је заступао одбрану – по сопственом обичају – последњи је узео реч. Цицерон је био у присној вези са оптуженим, јер га је за време његовог прогонства Планције, који је тада био квестор у Македонији, прихватио, што је говорник сматрао правим спасавањем живота. Мада је Цицерон донекле, али не баш исцрпно реаговао на главне ставке оптужбе, он је својим говором пажњу слушалаца усмерио са личности и поступака оптуженог на своју сопствену личност. После кратког приказа историјске позадине спора, аутор прелази на детаљнију анализу случаја Pro Plancio, на испитивање Цицероновог начина реторичког руковања чињеницама, који, ради лакшег разумевања, у многим тачкама посматра паралелно са раније анализираним говором Pro Murenа.
Objavljeno
2014/09/19
Rubrika
Originalni naučni rad